Deficiti precenjenog dinara

Pre šest godina tadašnji guverner NBJ je tvrdio da valutni kurs dinara nema uticaj na spoljnotrgovinsku razmenu. Od tada, zvaničnici stalno ponavljaju tu potpunu ekonomsku nelogičnost. Tako je pre mesec dana sadašnji guverner NBS (Radovan Jelašić) izjavio da devizni kurs dinara "nema značajan uticaj na rezultate spoljnotrgovinske razmene". I viceguverner NBS (Dijana Dragutinović), kaže da je "zabluda da se viša konkurentnost postiže valutnim kursom i da teorija i praksa pokazuju da maloj, otvorenoj privredi, deprecijacija nominalnog kursa ne znači automatski rast izvoza i pad uvoza i da na kraju ne bismo dobili ni više robe ni konkurentnija preduzeća". Dodajmo da je sadašnji ministar za privredu i regionalni razvoj (Mlađan Dinkić) u euforiji prethodne predizborne kampanje lansirao ekonomski nelogično geslo "jak dinar – jaka privreda". Na jednom od mitinga, on je izjavio da se valutni kurs, verovali ili ne, neće menjati u narednih deset godina.

Navedimo samo četiri aktuelna primera iz drugih zemalja koji potpuno pobijaju zvaničnike u Srbiji. Postoji potpuna saglasnost ekonomista da Kina, u velikoj meri zahvaljujući potcenjenoj vrednosti nacionalne valute, postiže enormno visok spoljnotrgovinski suficit, pa i u razmeni sa SAD i EU. Ili, ministar finansija Indije je izjavio da izražen rast vrednosti rupije od oko 11,4 odsto "izaziva određenu nelagodnost i daleko je iznad podnošljivog nivoa". Takođe, postoji potpuna saglasnost ekonomista širom sveta da je ekstremno precenjena vrednost dolara doprinela visokom rastu spoljnotrgovinskog deficita SAD u prethodnih sedam godina. Konačno, institucije Evropske unije i njihove izvozno orijentisane kompanije izražavaju sve veću zabrinutost zbog izraženog rasta vrednosti evra. Čelnik Panevropskog udruženja poslodavaca nedavno je uputio pismo ministrima finansija EU u kojem ih upozorava da, ako se ne zaustavi dalji rast evra, rizikuju dramatičan pad izvoza iz EU, naročito u SAD.

Iz tvrdnje zvaničnika Srbije proizilazi, međutim, da samo to čudo zvano "jak dinar" ne utiče na spoljnotrgovinsku razmenu Srbije. Zapanjujuće je da guverner i viceguverner i sada to tvrde, uprkos sledećim poražavajućim činjenicama:

Prvo, u periodu januar-oktobar 2007. spoljnotrgovinski deficit, izražen u dolarima, povećan je za čak 38,8 odsto; drugo, obračunato u evrima, deficit je povećan za 27,9 procenata; treće, pokrivenost robnog uvoza izvozom, pala je ispod 50 procenata; četvrto, spoljnotrgovinski deficit je u oktobru prešao preko milijardu dolara i bio je za čak 69, 7 odsto veći nego u istom mesecu prošle godine; peto, spoljnotrgovinski deficit, izražen u evrima, u oktobru je povećan za čak za 51,1 procenat; šesto, pokrivenost uvoza izvozom je u oktobru pala na samo 44,8 procenata; sedmo, spoljnotrgovinski deficit će u 2007. godini, preći devet milijardi dolara i biće (bez razmene sa Crnom Gorom), gotovo šest puta veći nego 2000. godine; osmo, deficit tekućih transakcija sa inostranstvom je u prvih deset meseci povećan čak za 105 procenata i verovatno će u celoj godini iznositi oko 7,5 milijardi dolara, a bez stranih donacija, čak 7,7 milijardi, tj. biće preko 18 puta veći nego 2000. godine.

Ako se zna, da su cene na malo u Srbiji prošlog meseca bile čak za 168 odsto više nego u decembru 2000, a da su cene u evro zoni u tom vremenu povećane za manje od 20 procenata (u SAD oko 22 odsto) i da sada evro, izražen u dinarima, vredi samo 32 procenta više, a dolar čak 14 odsto manje nego krajem 2000. godine, potpuno je razumljiva eskalacija uvoza i deficita.

Prema podacima NBS, od kraja decembra 2000. do kraja prošle godine dinar je u odnosu na evro i dolar, povećao svoju vrednost za 78 procenata, a u ovoj godini njegova vrednost prema evru i dolaru biće povećana u proseku za oko osam odsto. U takvim uslovima cenovna konkurentnost domaćih proizvoda u odnosu na uvozne je drastično smanjena, što je doprinelo eskalaciji uvoza. Uz to, najveći deo izvoza (sem onog koji se gotovo u celini ili u vrlo visokom stepenu zasniva na uvoznim sirovinama) bivao je sve destimulativniji. Zbog toga, za objektivnog ekonomistu nema dileme – sve precenjenija vrednost dinara osnovni je uzrok pada cenovne konkurentnosti proizvoda i usluga iz Srbije, što je dovelo do eskalacije uvoza, spoljnotrgovinskog deficita i deficita tekućih transakcija sa inostranstvom.

Jedino sa čim se možemo složiti sa guvernerom jeste da će, u slučaju završetka privatizacije i znatno većeg priliva deviza po tom osnovu u 2008. godini dinar i dalje jačati. Nažalost, ni guverner, ni resorni ministri ne brinu za teške ekonomske i socijalne posledice sve precenjenije vrednosti dinara, a među njima se ističu dalji visok rast spoljnotrgovinskog deficita, enormni rast uvoza, dalje gušenje domaćih proizvođača, znatan porast nezaposlenosti i neracionalna upotreba raspoloživih resursa.

Ekonomista