Колико је странаца у Србији?

БЕОГРАД – У Србији је у току 2008. године боравило 16.779 страних држављана са одобреним привременим боравком. Боравак им је одобрен највише по основу запослења - 6.329, затим брака - 5.099 и сродства - 3.285, подаци су министарства унутрашњих послова објављени у владиној Стратегији о управљању миграцијама.

Међу онима који су добили одобрење за привремени боравак највише је држављана Кине - 5.043, затим Румуније - 1.953 и Македоније - 1.575.

Током 2008. полиција је примила 959.515 пријава боравишта страних држављана, а позитивно је решено 5.753 захтева за привремени боравак.

Страни држављанин може засновати радни однос ако има одобрење за стално настањење или одобрење за привремени боравак и ако добије дозволу за рад, коју издају надлежне службе министарства економије и регионалног развоја.

У периоду 2006-2008. године издато је укупно 5.646 дозвола за рад странцима, уз тренд благог пораста (1.699 – 2006. године, 1721 – 2007. и 2.226 – 2008).

Страни држављани који су добили дозволу углавном су мушкарци – више од 70 одсто, већином стручни радници који се запошљавају у страним представништвима, банкама, грађевинарству, трговини...

Највише дозвола, 73 одсто, издато је за рад у Београду, а према држављанству, највећи број чине грађани Кине, Македоније, Босне и Херцеговине и Русије.

Примећен је пораст броја дозвола за рад за обављање сезонских послова - у области грађевинарства, угоститељства и пољопривреде, наводи се у Стратегији.

Према постојећем закону, захтев за дозволу се подноси само у случају заснивања радног односа, тако да се процењује да је број странаца који раде у Србији далеко већи од броја издатих дозвола за рад, јер се не односи на ангажовање страних држављана без заснивања радног односа, чланства у управним одборима и слично.

Постоји и категорија незапослених страних држављана, а ради се о онима који су на евиденцији Националне службе за запошљавање и који имају одобрен привремени или стални боравак у Србији, а њихов број је мањи од хиљаду.

Међу таквима је највише држављана Румуније, Македоније, Русије и Украјине, а 85 одсто је жена, углавном оних које су у браку са држављанином Србије.