Еулекс истражује трговину органима

Специјални известилац Савета Европе Дик Марти боравио је јуче у Приштини где је са представницима правосуђа Еулекса разговарао о случају трговине људским органима. Портпарол Еулекса Кристоф Ламфалуси изјавио је јуче да је истрага у вези са случајем трговине људским органима на Косову и северу Албаније у току и да истражитељи трагају за доказима.

Ламфалуси није могао да каже када ће истрага бити завршена, подсетивши да је почела у априлу ове године. „Када је истрага отворена увек је тешко рећи када ће се завршити јер је то питање континуираног рада и можете наћи нове доказе”, рекао је портпарол Еулекса.

Ванда Тросинска, представница Хјуман рајтс воча, изјавила је да информације којима располаже та организација указују да је најмање 400 особа пребачено са Косова у Албанију и да им се ту губи сваки траг. У истрази коју је спровело српско Тужилаштво за ратне злочине дошло се до података о нестанку 300 до 500 људи на том подручју. „Ми тражимо и од власти на Косову и у Албанији, као и од најважнијих међународних институција да помогну да се утврди судбина ових људи и да се открије шта им се догодило”, рекла је Тросинска за Би-Би-Си, оценивши да је овај случај посебно битан зато што је до наводне трговине органима дошло после успостављања међународног присуства на Косову.

Она је додала да постоји довољно материјала који даје основа за покретање истраге, нагласивши да се тим питањем на Косову тренутно баве и Савет Европе и Еулекс. „Овим случајем се у прошлости бавила и мисија Уједињених нација на Косову и они су сачинили неколико извештаја у којима се указује на могуће трагове које би требало додатно истражити. Постоје и документа која треба подробно анализирати, зато се и надамо да ће сада, када је Еулекс одлучио да се посвети овом случају, све бити ваљано истражено”, закључила је Тросинска.

Московски дневник „Времја новостеј” у тексту посвећеном овој теми наводи да ће, уколико истрага о наводној трговини људским органима на Косову и Албанији буде показала да су оптужбе на рачун косовских Албанца истините, као и да су у то умешани њихови лидери, то уништити наде Косова да постане члан најзначајнијих међународних организација.

Лист пише да управо због тога многи „светски играчи” нису заинтересовани за наставак истраге.

Руководилац Одсека историје словенских народа Југоисточне Европе на Институту славистике пру руској Академији наука Александар Карасев сматра да су докази бившег главног тужиоца Хашког суда Карле дел Понте, која је прва проговорила о овој теми, и материјал који су прикупили српски истражитељи сувише озбиљни да би се од њих одустало. „Због тога су Европљани дужни да спроведу истрагу”, рекао је Карасев за „Времја новостеј”.

Он је, међутим, изразио сумњу да ће истрага резултирати подизањем оптужби против албанских лидера на Косову. „Утицајне присталице косовске независности у међународним институцијама инсистираће на недостатку убедљивих доказа – докумената, поузданих исказа. Истина о ’трансплантологији на црно’ на Косову није потребна оним државама које су већ признале Косово и које срдачно примају косовске лидере”, истакао је он.

Без обзира на то, извештај Дика Мартија имаће велики значај и примораће многе Европљане да размисле о правој цени тзв. независног Косова, закључио је овај експерт.