Резервни играч власти

Либерално-демократска партија, којој су због сарадње са владајућом коалицијом у Скупштини Србије њихове опозиционе колеге „закачиле“ епитет „џокера“, како процењују аналитичари и истраживачи, неће ући у власт јер би јој такав потез урушио рејтинг. Иако је ова опозициона странка, признају то и њени функционери, ближа власти него опозицији, формални улазак у власт би јој, сматрају стручњаци, наметнуо бреме системске странке, што би одбило њене бираче.

„Улазак у републичку власт ЛДП-у се не исплати. Да се понекад нађу у владајућој коалицији – то је чињеница. Они знају када им то користи, а када не“, каже Марко Благојевић, програмски директор Цесида.

Иако опозиција оптужује ЛДП да је до сада више радио на очувању власти него на њеном рушењу, што би требало да је циљ опозиције, Благојевић оцењује парламентарно деловање ЛДП-а конструктивним.

 „Вештачко дисање“, које ЛДП повремено даје владајућој коалицији, у три наврата било је од животне важности за власт. Странка Чедомира Јовановића практично је решила безизлазну ситуацију после избора прошле године и својом мањинском подршком омогућила формирање престоничке власти у Београду. Нешто касније, у децембру прошле године, ЛДП је омогућио усвајање сета правосудних закона неопходних за добијање „белог шенгена“. Либерали су, иако су гласали против једног броја предложених закона, дали кворум, чиме је „компензован“ изостанак подршке странака мађарске мањине. Последњом „интервенцијом“ ЛДП-а најављује се превазилажење кризе коју је изазвао Предлог закона о информисању и претња Млађана Динкића и Г17 да ће изаћи из владе.
Објашњавајући зашто су пред крај прошле године ускочили уместо посланика мађарских странака, Иван Андрић, члан Председништва ЛДП-а, каже: „Ми смо на тој седници у децембру подржали ’бели шенген’, а не власт.“

Да ли онда ЛДП уопште има амбицију да руши власт? Андрић одговара да као опозициона странка ЛДП „мора да има амбицију да руши власт“, али …

„То што нисмо са Демократском странком не значи да смо са Војиславом Коштуницом. Власти замерамо што није довољно проевропска, за разлику од остатка опозиције. Ми сматрамо да је ова власт много неспособнија од било које претходне, али ако су закони које предлажу европски ми ћемо их подржати“, каже Андрић.

Да ће ЛДП ову своју подршку на неки начин пробати да капитализује, сигуран је и Миодраг Радојевић, са Института за политичке студије, али то неће подразумевати, наглашава, формалне коалиционе аранжмане са било ким из власти.

„Они су нека врста резервног играча власти и један од кандидата за улазак у власт, али место у опозицији им је тренутно лагодније јер критиком могу да стичу додатне поене“, анализира Радојевић.

Наш саговорник истиче да ЛДП не дели исто мишљење о кључним државним питањима са странкама на власти, када су у питању Косово и испуњавање обавеза према Европској унији.

„Међутим, било је јако пуно идеолошких препрека и да ова власт постоји, па она ипак постоји“, каже Радојевић.

Спекулације о томе да би ЛДП, уколико се односи у владајућој коалицији заоштре, могао да „утрчи“ као замена, слажу се аналитичари, нису реалне. Ради се о простој математици – ЛДП нема довољно посланика да обезбеди власти већину ако из ње изађе Г17 плус, или СПС, на пример.

Према последњим истраживањима, како каже Марко Благојевић, ова странка има око седам одсто опредељених гласача. На изборима тај проценат пада, јер је проценат оних који се изјашњавају већи него у истраживањима. Тако може изгледати да рејтинг ЛДП-а на изборима пада у односу на предизборни период, иако реално број њихових гласача расте.

Супротан феномен се дешава са Г17. Они су, како кажу истраживачи, у претходне изборе ушли са два одсто гласачког тела према истраживањима, а из избора изашли са седам. То је Динкићу полазило за руком два пута, опомињу истраживачи, а могло би и трећи пут. Међутим и Г17, као и ЛДП, има проблем лимитираности гласачког тела која је производ њихове политике.

Експанзија странке Чедомира Јовановића, упозоравају истраживачи, носи са собом дозу ризика јер би могла да изискује извесна одступања од тренутно зацртаних циљева. Другим речима, ЛДП-у је тешко да нађе партнера са којим би формирао власт а да не направи неке битне компромисе.

Иван Андрић нас уверава да се то неће скоро десити „ни у једној варијанти“.

„Ми бисмо ушли у власт која има 12, 13 министара или ону која ће решити проблем Сребренице. Тренутно не видим да имамо одговарајуће партнере на политичкој сцени, осим СДУ Жарка Кораћа“, каже овај либерал. На питање како и када мисле да са странком Жарка Кораћа освоје власт, Андрић је одговорио само смехом.