Смрт у потрази за бољим животом

Специјално за "Политику"
Атина, 26. децембра - Вест да је преко 30 илегалних емиграната нестало у таласима узбурканог Егеја, да је један пронађен мртав, да су њих 35 са муком спасени надомак грчког острва Лезбос, још једном је бацила сенку на божићне празнике. Некако, по традицији, чамци са овим несрећницима управо у време великих славља крећу из Турске према Грчкој и, неретко, завршавају трагично.

Само од почетка ове године у Егеју се утопило 120 људи, 80 се воде као нестали. Последња трагедија у ноћи између недеље и понедељка само повећава ова тужни број и чињеницу да је од од јануара до октобра грчка обалска стража спасла седам хиљада илегалних емиграната у водама источног Егеја.

У октобру је напуштени брод са 192 емигранта захватила снажна олуја и само игром случаја успели су да се докопају обала Крита. Већина од њих тврдили су да су Ирачани, иако су углавном били из Египта. У новембру обалска стража нашла је близу Пелопонеза остављени брод са 300 илегалаца, а недуго затим је спасено још њих 117 у близини Закинтоса.

Већ годинама откако траје и спор између Грчке и Турске у вези са овом проблематиком - сценарио је исти. У потрази за бољим животом, илегалци разним каналима стижу до Турске, ту плаћају неколико хиљада евра по човеку и затим их укрцавају у бродове. Турске посаде их прате донекле, а затим их у близини грчких територијалних вода остављају саме на пучини. Тако десетине и стотине људи често данима плутају Егејом без хране, воде и лекова.

Међу њима су често читаве породице са малом децом, неретко затворени и у контејнере у којима на великим врућинама многи не издрже. За њих је некакав спас кад их открију грчки граничари јер тада почиње процедура спасавања и решавања њиховог статуса. Наиме, као прва тачка уласка илегалаца у ЕУ, Грчка је обавезна да спроведе целу процедуру и примени законске мере од затвора до депортације.

Како би се изборила са проблемом илегалне емиграције, Грчка је одвојила средства за 35 супербрзих патролних чамаца који обилазе југоисточни део Егеја, између Коса, Родоса, Симија и Митилинија. Министар поморске морнарице Јоргос Вулгаракис упозорава да се Грчка све теже бори са овом људском трагедијом и да проблеми "људи из чамаца" морају да буду заједничка брига целе Европе у коју су ови људи и кренули углавном из економских, али и политичких разлога. Чињеница да Грчка има разуђену обалу, око десет хиљада мањих и већих острва, само отежава ситуацију јер је ову "прозрачну" границу тешко контролисати. Министар је предложио да се створе европске снаге за патролирање централним Медитераном јер се талас емиграната из Азије, Авганистана, Сомалије и Египта појачава. Споразуми потписани са Турском о заједничкој борби против илегалних прелазака границе нису дали много резултата. Неретко људи страдају и на копненој граници са Турском када покушавају да препливају хладну реку Еврос или када наиђу на минска поља. А када грчке власти илегалце депортују назад у домовину, суседи и европске организације за људска права неретко поручују да је Атина нехумана и превише оштра.

Али, за Атину, истина је другачија. У овом тренутку у Грчкој званично живи и ради преко милион емиграната, углавном из Албаније, њих 63 посто. Следећа најбројнија група су Бугари, 28.000, Украјинци - 19.000, Румуни и Грузини. Пакистанаца има 12.000, Руса и Египћана више од 10.000. Занимљиво је да су емигранти са уредним боравком углавном млади људи, од 19 до 40 година, да су многи завршили школе, да су запослени у грађевинарству, у услужним делатностима, у ресторанима, пољопривреди, као помоћ у кући или, прецизније, у оним сферама које Грци сматрају пословима ниже категорије.