Краљев портрет као изненађење

Републички завод за заштиту споменика културе први пут је јуче у Старом двору у Београду представио рестаурирани и конзервирани портрет краља Милана Обреновића, рад Ђорђа Крстића из 1902. Било је то изненађење које је на крају конференције за новинаре приредила Горица Мојовић, помоћник градоначелника. Ова слика је у време настанка чинила целину са спомеником краљу, подигнутим у Цркви свете Петке у селу Ћурлине, који је урадио вајар Петар Убавкић.
Према речима Вере Павловић-Лончарски, директорке Завода за заштиту споменика културе, Министарство културе Републике Србије финансирало је ову изложбу у Старом двору и одобрило је прављење копије каменог дела споменика. Краљев портрет је у циљу спровођења конзерваторско рестаураторског поступка пренет у Београд 2003. године, а копија споменика је после скидања калупа одливена у полиестеру. Радови су обављени у атељеу Републичког завода за заштиту споменика културе, под руководством сликара конзерватора Ружице Васић. Према њеним речима слика и рам били су знатно оштећени, а бојени слој био је угрожен због старости материјала и кртости. Уједно је рестаурирана и слика Светог Николе, која је део ове уметничке целине.

На конференцији за новинаре било је речи и о овогодишњем пролећном и јесењем откупу књига који финансира Секретаријат за културу Скупштине града Београда. Комисија је одабрала 3.484 наслова, укупно 92.863 примерка књига, као и 65 часописа. Град је за ову годину за откуп књига и часописа издвојио укупно 50.587.435 динара, рекао је Јован Радуловић, председник комисије за откуп публикација.

Мило Ломпар, председник комисије за суфинансирање капиталних издања у области уметности, друштвених и хуманистичких наука, нагласио је да ове године изабрано 37 дела, за која се сматра да су од посебног значаја и да њихово издавање треба финансијски помоћи. То је за 30 одсто више књига него у прошлој години. Према речима др Ломпара средства у износу од 14.010.000 динара равномерно су распоређена на дела из различитих научних области. Међу изабраним насловима су: Сабрана дела Казимира Маљевича (ИП "Плави круг"), Мецлеров лексикон савремене културе ("Плато"), Приватни живот у српским земљама у 20. веку ("Клио"), Документи о спољној политици Краљевине Србије 1903-1914 (САНУ), Живот духа, Хане Арент ("Александрија"), Перформанс у Србији ("Глорија") и други.

Овом приликом отворена је изложба "Јубилеј књиге" поводом десет година откупа књига и пет година капиталних издања. Горица Мојовић подсетила је да је 1997. године први пут на нивоу Београда установљена институција откупа књига за све београдске библиотеке, са циљем да се помогне обнова застарелих и десеткованих књижних фондова.

– За десет година укупно је откупљено 554.383 наслова, просечан број примерака по библиотеци био је 32. 618, што је потпуно обновило њихов библиотечки фонд. За то време откупљено је 346 периодичних публикација. Скромно је почело, али учинак оваквог начина набавке књига за београдске библиотеке за десет година готово да је спектакуларан, рекла је Горица Мојовић.

М. В.