Дигитални анђели

У протеклих петнаестак година футуристи и писци научне фантастике су напрасно остарили, песимисти и оптимисти возе час левом, час десном страном, техно-касте процветале и цивилизацију протегле од праисторије до Киберијаде. Када је већ тако, неминовно је да свака, или скоро свака, година буде пресудна и историјска. Више технолошких рукаваца се спојило 2007. године у "братски" загрљај RFID технологије. Иако RFID технологија постоји од Другог светског рата, драматична минијатуризација је током 2007. свела величину RFID (радио-идентификационих) чипова на 0,05 x 0,05 милиметара ("Хитачи"). Профилирањем две основне групе ових чипова (read-only и read-write) и практичних варијнти покривена је и активна и пасивна страна употребе. После пуне комерцијализације RFID чипова за обележавање паса и говеда, Америчка управа за храну и лекове (FDA) 2002. дозволила је уградњу ових чипова у људска тела. Већ успешна "анимална" компанија Applied digital Solutions је основала подружницу за "хуману варијанту", уградњу VeriChip-а у људско тело (корпорацијски сајт се налази на адреси www.verichipcorp.com). Сматра се да тренутно овај чип носи око 2.000 људи.

Фамозни (нама углавном познат из "Симпсонових...") Wal-Mart  је од 2004. увео убацивање RFID чипова у производе које продаје ради праћења свих фаза дистрибуције. Током 2007. се пуној мери развило истраживање RFID мобилних телефона ("Нокија", "Самсунг"). Само у Европи RFID-тржиште је вредело пола милијарде долара, а већ 2009. би се учетворостручило.

У Србији од краја прошлог века фирма SDD (www.sdditg.com) се бави комерцијалним развојем комплексних софтверских решења и система за управљање и рад у реалном времену на бази RFID технологије, а решења се већ дуго примењују, на пример, у вршачком "Миленијуму". И на другим местима...

Добро, то су само низови чињеница...

Неумољива друштвена путања се не налази у томе, већ у пренапрегнутом односу технологије и тзв. друштвених вредности. Наставља се доминантна улога технологије у преобликовању друштва и неуротично понашање друштва у додиру са техно-убрзањем. Олако проглашене победе, као недавно у Србији спроведена кампања против биометријских података (уписаних у RFID чип на личним документима), само показују да бојишта нису иста и да су победе извојеване на празном пољу.

Само пет одсто камера на Менхетну (Њујорк) у власти је државних служби, све остало је у... па "нашим", грађанским (приватним) рукама. Према томе испада да је "Велики брат" кога смо очекивали у облику зле корпорације или корумпиране владе, у ствари, заинтересовани појединац, ми сами. Огромни, несагледиви заправо, потенцијали контроле преко праћења, уграђени у бит RFID технологије се уклапају у поставке пост-структуралистичких филозофа да је наше друштво у транзицији од друштва надзирања у друштво контроле.

Упорно се тврди да срце следеће генерације ИТ технологије чини персонификована мрежа, измештеног софтвера и мобилног хардвера, програмски смештена у мрежу и примењена на мобилне уређаје. Сходно томе, RFID технологија имплантираних сензора који наше тело продужују у дигиталну сферу представља њен будући нервни систем.