Digitalni anđeli

U proteklih petnaestak godina futuristi i pisci naučne fantastike su naprasno ostarili, pesimisti i optimisti voze čas levom, čas desnom stranom, tehno-kaste procvetale i civilizaciju protegle od praistorije do Kiberijade. Kada je već tako, neminovno je da svaka, ili skoro svaka, godina bude presudna i istorijska. Više tehnoloških rukavaca se spojilo 2007. godine u "bratski" zagrljaj RFID tehnologije. Iako RFID tehnologija postoji od Drugog svetskog rata, dramatična minijaturizacija je tokom 2007. svela veličinu RFID (radio-identifikacionih) čipova na 0,05 x 0,05 milimetara ("Hitači"). Profiliranjem dve osnovne grupe ovih čipova (read-only i read-write) i praktičnih varijnti pokrivena je i aktivna i pasivna strana upotrebe. Posle pune komercijalizacije RFID čipova za obeležavanje pasa i goveda, Američka uprava za hranu i lekove (FDA) 2002. dozvolila je ugradnju ovih čipova u ljudska tela. Već uspešna "animalna" kompanija Applied digital Solutions je osnovala podružnicu za "humanu varijantu", ugradnju VeriChip-a u ljudsko telo (korporacijski sajt se nalazi na adresi www.verichipcorp.com). Smatra se da trenutno ovaj čip nosi oko 2.000 ljudi.

Famozni (nama uglavnom poznat iz "Simpsonovih...") Wal-Mart  je od 2004. uveo ubacivanje RFID čipova u proizvode koje prodaje radi praćenja svih faza distribucije. Tokom 2007. se punoj meri razvilo istraživanje RFID mobilnih telefona ("Nokija", "Samsung"). Samo u Evropi RFID-tržište je vredelo pola milijarde dolara, a već 2009. bi se učetvorostručilo.

U Srbiji od kraja prošlog veka firma SDD (www.sdditg.com) se bavi komercijalnim razvojem kompleksnih softverskih rešenja i sistema za upravljanje i rad u realnom vremenu na bazi RFID tehnologije, a rešenja se već dugo primenjuju, na primer, u vršačkom "Milenijumu". I na drugim mestima...

Dobro, to su samo nizovi činjenica...

Neumoljiva društvena putanja se ne nalazi u tome, već u prenapregnutom odnosu tehnologije i tzv. društvenih vrednosti. Nastavlja se dominantna uloga tehnologije u preoblikovanju društva i neurotično ponašanje društva u dodiru sa tehno-ubrzanjem. Olako proglašene pobede, kao nedavno u Srbiji sprovedena kampanja protiv biometrijskih podataka (upisanih u RFID čip na ličnim dokumentima), samo pokazuju da bojišta nisu ista i da su pobede izvojevane na praznom polju.

Samo pet odsto kamera na Menhetnu (Njujork) u vlasti je državnih službi, sve ostalo je u... pa "našim", građanskim (privatnim) rukama. Prema tome ispada da je "Veliki brat" koga smo očekivali u obliku zle korporacije ili korumpirane vlade, u stvari, zainteresovani pojedinac, mi sami. Ogromni, nesagledivi zapravo, potencijali kontrole preko praćenja, ugrađeni u bit RFID tehnologije se uklapaju u postavke post-strukturalističkih filozofa da je naše društvo u tranziciji od društva nadziranja u društvo kontrole.

Uporno se tvrdi da srce sledeće generacije IT tehnologije čini personifikovana mreža, izmeštenog softvera i mobilnog hardvera, programski smeštena u mrežu i primenjena na mobilne uređaje. Shodno tome, RFID tehnologija implantiranih senzora koji naše telo produžuju u digitalnu sferu predstavlja njen budući nervni sistem.