Муџахедини морају отићи из БиХ

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Пуних четрнаест и по година требало је да прође па да амерички званичници поставе питање кршења анекса један Дејтонског споразума, односно неизвршавање обавезе о одласку свих страних ратника из Босне и Херцеговине. То је недавно урадио први заменик високог представника међународне заједнице у БиХ Рафи Грегоријан. Поводом смене Тарика Садовића рекао је да министар безбедности није учинио оно што је требало да уради да страни борци оду из БиХ.

Анексом 1-А Дејтонског споразума прописано је да сви страни борци напусте територију БиХ, и то у року од 30 дана од дана његовог ступања на снагу. Дакле, сви страни ратници морали су, према овој одредби, напустити БиХ до 14. јануара 1996. године. Међутим, велики број муџахедина, припадника међународних терористичких организација, остао је у БиХ, јер власти Федерације БиХ ништа нису учиниле да их удаље из земље. Напротив, на основу учешћа у Армији БиХ и бракова са босанскохерцеговачким држављанкама муџахедини су постајали држављани БиХ.

Због чега међународна заједница, а поготово америчка администрација, није инсистирала да муџахедини оду из БиХ? Одговарајући на ово питање у октобру 2002. године у Уједињеним нацијама шеф њене мисије у БиХ амерички генерал Жак Пол Клајн је рекао: „Својевремено је предлагано да их депортујемо, али је тада донесен закључак на међународном нивоу да је безбедније за цео свет да их задржимо у БиХ, јер знамо где су.”

„Оваква рачуница показала се потпуно погрешном. Јер, такозвана ’босанска веза’ је утврђена у неколико великих терористичких напада, међу којима се по трагичним последицама издвајају удари на Светски трговински центар у Њујорку и Аточу, железничку станицу у Мадриду. Осим тога, босанскохерцеговачки пасоши су проналажени код убијених или ухапшених терориста у Чеченији, Авганистану, Пакистану, Јемену, Саудијској Арабији... Најкраће речено, некадашњи амерички и савезници других западних држава у Авганистану и БиХ претворили су се у њихове љуте противнике”, оценио је за наш лист аутор књиге „Ера тероризма у БиХ” и члан Експертског тима за борбу против тероризма и организованог криминала југоисточне Европе Џевад Галијашевић.

Он истиче да Американци и њихови западноевропски савезници „не могу контролисати исламски радикализам или ’џихадисте’, јер је то сложена појава која се тиче свих аспеката живота”. „Тарик Садовић, о чијем раду иначе имам негативно мишљење, само плаћа цех, погрешне процене америчке администрације”, казао је Галијашевић.

Уредник хрватског портала www.necenzurirano.com и аутор књиге „Исламистички тероризам на југу Европе” Домагој Маргетић је за „Политику” рекао да је „однос Вашингтона са исламистима у БиХ створен за време када је председник био Бил Клинтон, велики тег око врата администрације Барака Обаме”. „Да је Стејт департмент одобравао долазак муџахедина у БиХ сведочи и изјава некадашњег Клинтоновог специјалног изасланика за Балкан Ричарда Холбрука. Он је рекао да то јесте ’био пакт са ђаволом’, али и једини начин да се ’помогне босанским муслиманима’. Из тог пакта је произишла снажна терористичка мрежа на Балкану, чији припадници делују по целом свету. Кључно питање за мене је: да ли оживљавањем питања останка муџахедина у БиХ америчка администрација, заиста, жели да се обрачуна са радикалним исламистима или да прикрије своју улогу у њиховом довођењу у БиХ и последицама које су из тога произишле”, у дилеми је Маргетић.