Пливачки костими као „технолошки допинг”

Пре петнаестак година чувени режисер Спајк Ли направио је серију реклама за „Најки” и патике које је носио Мајкл Џордан. У главним улогама су били легендарни кошаркаш и Ли, тј. његов алтер – его Марс Блекмун. У маркетиншкој кампањи Ли је, приликом небеских Џордановим закуцавања и вратоломија са лоптом, увек питао: „Да ли је то због патика, да ли је то због патика…”

Убрзо је постало јасно да је Џордан могао да носи и обичне „шангајке“ па би и тако обувен био и даље ненадмашни мајстор под обручима.

У врхунском пливању ситуација је у 99 одсто случајева супротна: појавом полиутеранских костима просечан такмичар је постајао добар, добар шампион, а шампиони су се претварали у „људе рибе”.

Иако дебате у пливању и коришћењу опреме трају од 1992, недавно завршени „мондијал” представљао је судбоносну кап за одлуку Светске пливачке федерације (ФИНА) да од 1. јануара 2010. забрани употребу костима кога су многи прогласили „технолошким допингом”.

Званично, у Риму су оборена 43 планетарна рекорда (135 од 2008. и појаве нове генерације полиутерана) и 57 европских. Репрезентације САД и Кине освојиле су по 29 медаља. Селекција САД је успешнија пошто је освојила по 11 златних и сребрних медаља и седам брознаних, док је Кина такође освојила 11 златних одличја, али седам сребрних и 11 бронзаних. Селекција Русије трећа је по броју освојених медаља – 20, од којих по осам златних и сребрних и четири бронзаних.

Незванично, постоји и друга, профитна, листа.

На првом месту је костим „Арена икс глајд” (носио га је Милорад Чавић) са 14 златних, 12 сребрних и 10 бронзаних медаља, праћен моделом „Џакед 01” (Нађа Хигл) са девет златних, 12 сребрних и 16 бронзаних. На постољу су била још само три произвођача: трећепласирани „Спидо ЛЗР” (рухо Мајкла Фелпса) са шест злата, два сребра и седам бронзи, као и „Адидас хидрофоил” (четири златне, шест сребрних, седам бронзаних) и „Десценти аквафорс” (једна златна медаља, две сребрне и једна бронзана).

Гледано по најбољим светским временима „Арена” и „Џакед” су оборили по 13 соло рекорда (у штафетним дисциплинама пливачи су миксовали опрему) , „Адидас” седам, а „Спидо” пет.

Иако се полемике од Игара у Пекингу 2008, сведене у основи на етичку тезу „када много технологије постаје превише технологије,” нису стишавале, ФИНА је 18. маја 2009. у Лозани прегледала чак 348 костима 21. произвођача давши зелено светло за 202 производа, 136 је послато на „дораду”, док је 10 одбијено.

Онда је дошао Рим и ФИНА је коначно преломила: пливање ће се вратити коренима и старом добром текстилу. Е, а шта је то данас фабрички „текстил”, тек треба да се дефинише крајем септембра или почетком октобра. Тај задатак је поверен специјално оформљеној петочланој научној комисији чији је председник Жан Андерс Масон, директор Швајцарског федералног института за технологију. Уједно задатак комисије је и да утврди правила у технолигији израде нових костима.