Plivački kostimi kao „tehnološki doping”

Pre petnaestak godina čuveni režiser Spajk Li napravio je seriju reklama za „Najki” i patike koje je nosio Majkl Džordan. U glavnim ulogama su bili legendarni košarkaš i Li, tj. njegov alter – ego Mars Blekmun. U marketinškoj kampanji Li je, prilikom nebeskih Džordanovim zakucavanja i vratolomija sa loptom, uvek pitao: „Da li je to zbog patika, da li je to zbog patika…”

Ubrzo je postalo jasno da je Džordan mogao da nosi i obične „šangajke“ pa bi i tako obuven bio i dalje nenadmašni majstor pod obručima.

U vrhunskom plivanju situacija je u 99 odsto slučajeva suprotna: pojavom poliuteranskih kostima prosečan takmičar je postajao dobar, dobar šampion, a šampioni su se pretvarali u „ljude ribe”.

Iako debate u plivanju i korišćenju opreme traju od 1992, nedavno završeni „mondijal” predstavljao je sudbonosnu kap za odluku Svetske plivačke federacije (FINA) da od 1. januara 2010. zabrani upotrebu kostima koga su mnogi proglasili „tehnološkim dopingom”.

Zvanično, u Rimu su oborena 43 planetarna rekorda (135 od 2008. i pojave nove generacije poliuterana) i 57 evropskih. Reprezentacije SAD i Kine osvojile su po 29 medalja. Selekcija SAD je uspešnija pošto je osvojila po 11 zlatnih i srebrnih medalja i sedam broznanih, dok je Kina takođe osvojila 11 zlatnih odličja, ali sedam srebrnih i 11 bronzanih. Selekcija Rusije treća je po broju osvojenih medalja – 20, od kojih po osam zlatnih i srebrnih i četiri bronzanih.

Nezvanično, postoji i druga, profitna, lista.

Na prvom mestu je kostim „Arena iks glajd” (nosio ga je Milorad Čavić) sa 14 zlatnih, 12 srebrnih i 10 bronzanih medalja, praćen modelom „Džaked 01” (Nađa Higl) sa devet zlatnih, 12 srebrnih i 16 bronzanih. Na postolju su bila još samo tri proizvođača: trećeplasirani „Spido LZR” (ruho Majkla Felpsa) sa šest zlata, dva srebra i sedam bronzi, kao i „Adidas hidrofoil” (četiri zlatne, šest srebrnih, sedam bronzanih) i „Descenti akvafors” (jedna zlatna medalja, dve srebrne i jedna bronzana).

Gledano po najboljim svetskim vremenima „Arena” i „Džaked” su oborili po 13 solo rekorda (u štafetnim disciplinama plivači su miksovali opremu) , „Adidas” sedam, a „Spido” pet.

Iako se polemike od Igara u Pekingu 2008, svedene u osnovi na etičku tezu „kada mnogo tehnologije postaje previše tehnologije,” nisu stišavale, FINA je 18. maja 2009. u Lozani pregledala čak 348 kostima 21. proizvođača davši zeleno svetlo za 202 proizvoda, 136 je poslato na „doradu”, dok je 10 odbijeno.

Onda je došao Rim i FINA je konačno prelomila: plivanje će se vratiti korenima i starom dobrom tekstilu. E, a šta je to danas fabrički „tekstil”, tek treba da se definiše krajem septembra ili početkom oktobra. Taj zadatak je poveren specijalno oformljenoj petočlanoj naučnoj komisiji čiji je predsednik Žan Anders Mason, direktor Švajcarskog federalnog instituta za tehnologiju. Ujedno zadatak komisije je i da utvrdi pravila u tehnoligiji izrade novih kostima.