Нагодбом пре суђења до мање казне

Судски спорови у Србији ускоро би могли да се решавају као у америчким филмовима. Изменама Закона о кривичном поступку који би на јесен требало да се нађе пред посланицима републичког парламента, наиме, предвиђено је споразумно признање кривице за сва кривична дела за која је запрећена казна затвора до 12 година. Према речима Слободана Радовановића, в. д. републичког јавног тужиоца, овакав вид решавања судских поступака знатно ће убрзати и растеретити рад судова.

– Врло је важно да овакав институт буде уведен у српско законодавство. Овај систем англосаксонског права дао је одличне резултате у најразвијенијим земљама које користе овај институт. На овај начин, прави се велика уштеда за државу, а биће смањена и оптерећеност судова – објашњава Радовановић.

Поступак нагодбе предвиђа да држава, односно тужилац, окривљеном односно његовом браниоцу, понуди признање кривице, а током договора и преговора, у случају да се оптужени позитивно изјасни, дошло би и до заједничког предлога суду о висини казне која ће се изрећи оптуженом. После oвога, тужилац излази пред суд са предлогом да се донесе пресуда по признању оптуженог која ће обухватати и висину казне, односно санкције за почињено кривично дело. Приликом постизања споразума, наводи наш саговорник, водиће се рачуна о висини санкције, односно казне, и условима за њено изрицање. У сваком случају, реч је о казни која би мотивисала окривљеног да призна кривично дело без суђења. Предуслов за признавање биће и довољна поткрепљеност оптужног акта доказима из којих јасно и недвосмислено произилази кривица оптуженог. Овај предлог мораће да се верификује судском одлуком, и приликом доношења коначне пресуде, суд ће се придржавати законских услова о изрицању и одмеравању казне.

– Нагодба ће изгледати готово идентично као што је гледамо у америчким филмовима. Пре него што почне да се примењује закон који предвиђа овакву могућност, мораће да се обаве одређене припреме за обуку тужилаца и ми сада радимо на томе. Мораће да буду донета упутства којих ће се строго држати сваки тужилац и бранилац окривљеног који улазе у поступак нагодбе. Свака фаза овог поступка биће снимана, а биће сачињаван и писмени записник. Оно што је врло битно, јесте да поред закона постоје и одређени подзаконски акти и правилници који ће бити врло прецизни и децидни. Не сме да буде никаквих одступања од њих, нити импровизација, с обзиром на то да поступак не сме да буде доведен у сумњу на било који начин. Мораће тачно да се зна ко први улази у канцеларију приликом нагодбе, начин на који се воде преговори, како се он закључује – наводи Радовановић.

(/slika2)На питање да ли ће нагодбе закључивати тужиоци специјално обучени за то, Радовановић каже да оваква могућност још није разматрана, али да идеја није лоша. Према његовим речима, сваки тужилац ће, поред предмета у раду, бити овлашћен да преговара са супротном страном у предмету.

– У увођењу института споразумног признања кривице нам много помажу америчке колеге. Имамо одличну сарадњу с Министарством правде САД. Они су врло расположени да нам помогну, с обзиром на то да имају највише искуства када је споразумно признање кривице у питању, и да нам пруже пуну подршку у реализацији овог института. Амерички правосудни систем, према њиховом признању, би много теже функционисао без овог института – каже в. д. републичког јавног тужиоца.

Увођење споразумног признања кривице за кривична дела за које је предвиђена казна затвора до 12 година, само је прелазна фаза. У наредном периоду овај систем требало би да буде уведен за сва кривична дела, па чак и она најтежа.