Државни станови јефтини по пропису

За све је „крив” Милорад Чавић. Коначно је, баш у време кад је у јавност доспела најновија афера са доделом државних станова, успео да скупи довољно медаља да му Србија испуни обећање и скући га. Али не у државном стану, већ у акцији „Чавића за комшију”. Чавић је заиста добио комшије и међу њима, можда, и неке од неколико стотина државних функционера и чиновника, који су, док је он своје бодове морао да оптаче златом и сребром, врата нове куће откључавали радном књижицом у државној институцији и за мале паре.

Уз правдање да његова влада није доделила ниједан стан, премијер Мирко Цветковић је на изјаву председника Бориса Тадића реаговао налогом Генералном секретаријату да утврди све околности у којима су у ранијим периодима додељивани станови запосленима и да се обуставе сви поступци доделе станова према одлукама ранијих влада и да се утврде неправилности због којих је дошло до откупа станова по ценама нижим од тржишних.

Већину тражених одговора, објашњења са готово свим подацима, укључујући и списак државних функционера и службеника који су закупили и потом купили државне станове, добили смо на само једној адреси, за само неколико сати – у Републичкој дирекцији за имовину, институцији на крају процедуре у којој су државни станови прешли у приватно власништво. И то и писану информацију коју је оверио директор Братислав Пејковић и усмено образложење његовог помоћника Србољуба Панића. А реч је о 288 станова који су додељени у закуп, а затим купљени – готово педесет у Београду и остатак широм Србије. Без много звучних имена на списку.

Податак – колико је станова у протеклих осам година дато у закуп, а још неоткупљено – немају. Јер, станове су додељивале институције појединачно.

У сваком случају, ови станови су у закуп додељивани и потом откупљивани по Уредби о решавању стамбених потреба изабраних и постављених и запослених лица код корисника средстава у државној својини којом су прописани услови, начин и поступак давања у закуп, као и продаја станова. Овај подзаконски акт, позивајући се на Закон о средствима у својини Републике, донела је 2002. године тадашња влада Србије. Истина и она и све следеће су у том пропису по нешто мало, али ништа битно мењале.

Да би имала шта да дели, наредне 2003. године, иста влада доноси закључак по коме од државне Грађевинске дирекције, прибавља око 600 станова, углавном у изградњи и на целој територији Србије.

Под којим условима је влада те станове прибавила, из које буџетске ставке, у Дирекцији за имовину немају информацију. Јер, кажу, реч је о преносу права коришћења. Оно што можемо да претпоставимо јесте да је реч о о становима из Мркоњићевог програма за младе, чија је градња почела у време обнове земље након бомбардовања.

Весна Јеличић

------------------------------------------------------

Квадрате делила министарства

Владина стамбена комисија је станове прибављене од Грађевинске дирекције, како прописи налажу, расподелила по корисницима – министарствима и другим државним органима и организацијама. Према броју запослених, степену стамбене угрожености, присутности одређеног органа на некој територији, из чега логично произлази да је највише станова припало најмногољуднијим институцијама попут МУП-а. Свака институција појединачно распоређивала је своју квоту на своје запослене.

– У складу са Уредбом, о решавању стамбених потреба запослених лица одлучују стамбене комисије корисника државних средстава, код којих су та лица запослена. Стамбена комисија корисника државних средстава, на основу утврђеног реда првенства, доноси одлуку о решавању стамбене потребе запосленом лицу које има приоритетно место на коначној листи реда првенства. На основу коначне и правоснажне одлуке закључује се уговор о закупу стана, а корисник државних средстава одређује лице за потписивање уговора о закупу стана, објашњава се у одговору Дирекције, уз додатно објашњење да су критеријуми за доделу такође прописани Уредбом и уобичајени.

Како процедура (док институција која је добила квоту не формира стамбену комисија, не распише интерни јавни конкурс, док се заинтересовани не пријаве, рангирају, незадовољни искористе могућност жалбе другостепеном органу и евентуално суду, једном речју док решење о додели не постане правноснажно) уме да потраје, и како су станови већином били у изградњи, први уговори о закупу потписани су после неколико година од доношења Уредбе.

--------------------------------------------------------

Од закупа до откупа

Први закупци додељених државних станова по Уредби из 2002. године у Дирекцији за имовину појавили су се тек 2007, са захтевом да им се омогући да те станове и купе.

– Републичка дирекција за имовину Републике Србије, у складу са овом Уредбом до сада је закључила 288 уговора о купопродаји, пише у одговору Дирекције. Јер, Уредбом је прописано да ће на писмени захтев закупца стана на одређено време закуподавац омогућити куповину стана по тржишној цени (купопродајној), у складу са овим прописом.

А по којој цени, под којим условима?

Под условима које прописује још важећа Уредба. Најкраће, неповољнијим од оних под којима су станови откупљивани деведесетих и много повољнијим него на тржишту.

Зашто?

Јер се као основица за обрачун купопродајне цене, како је прописано овом уредбом, не узима тржишна цена, из лествице по којој се обрачунава порез на пренос апсолутних права при купопродаји станова, већ цена која је основица за обрачун годишњег пореза на имовину.