Београд балансира

Настојање српске дипломатије да учврсти подједнако добре односе и са САД и са Русијом, о чему сведоче недавна посета америчког потпредседника Џозефа Бајдена и најављени долазак руског председника Дмитрија Медведева, најбољи је начин да Србија заштити своје интересе, сматрају стручњаци за међународне односе. Они, међутим, упозоравају да тај пут није нимало лак јер и једна и друга велика сила покушавају да на Балкану заузму што је могуће боље позиције. Србија има много лакши посао када је у питању Русија јер са њом нема отворених питања као што је то случај са САД. Сврставање Русије уз Србију када је реч о Косову и енергетска стабилност коју је Србија добила потписивањем гасног споразума са овом земљом, две су ствари од кључне важности за Србију у овом тренутку.

Према речима др Предрага Симића, професора на факултету политичких наука и бившег амбасадора Србије у Француској, за Србију је важно да се нађе на раскршћу токова гаса и нафте, да се нађе на Коридору 10, али ће Београд морати са великом пажњом да балансира свој положај у односу на Москву, Вашингтон, али и Брисел.

(/slika2)„Ту је највеће искушење наше дипломатије данас. Ривалитет великих сила на овим просторима се у историји често завршавао лоше по Србију и сама чињеница да је у овој години дошао и Бајден, да долази Медведев говори о тежњи Београда да не буде у средишту тог сукоба. Ако је симболика у питању Београд је и једној и другој великој сили показао добру вољу и спремност на сарадњу”, каже Симић.

Он истиче да не треба занемарити ни чињеницу да је повод за долазак Медведева годишњица ослобођења од фашизма што је такође показатељ заједништва две земље које су највише страдале у Другом светском рату. „И русофили и американофили у Србији могу бити задовољни јер у истој години Београд посећују и Медведев и Бајден”, каже Симић.

Потпредседник Форума за међународне односе Симеон Побулић слаже се са Симићем да је Србија показала двема силама да жели истовремено добре односе са обема.

„Светска економска криза се убрзала, учинила је неизбежном сарадњу међу великим. Ми не смемо да увртимо себи у главу да смо велики посредник између Русије и САД. Нама је ЕУ приоритет, али морамо да имамо добре односе и са Русијом, Кином, Бразилом, САД. Ова посета је у складу са таквом новом ситуацијом, каже Побулић. Он наглашава да добри односи Србије са Русијом не могу да покваре односе са САД и ЕУ.

„Русија и САД имају огроман дневни ред озбиљних и тешких проблема, билатералних и глобалних, нешто слично је и са Русијом и ЕУ. Наше опредељивање на једну страну не би имало значаја чак и ако би се то догодило. Не постоји такав интерес ни код Русије. Она подржава наше приступање ЕУ, а Барак Обама је одбацио Бушов став ’ко није са нама против нас је’. То су нове ситуације које су корисне не само за Србију него и за друге мале земље”, наглашава Побулић.

„Неко време је важило да је Србија најближи савезник Русије у Европи. То је значајно и за Србију јер нам тиме рејтинг-вредност у међународној заједници расте. Због тог линка према Русији добили смо повлашћени положај за извоз, па су и многе западне компаније заинтересоване да улажу у Србију како би могле да извозе у Русију”, каже Бранко Радун, сарадник Нове српске политичке мисли. Он додаје да се у последња два века показало да када је Србија успела да баласнира између великих сила и када је имала добре односе са Русијом могла је да оствари своје националне интересе док онда када се окретала само једној страни по правилу је лоше пролазила јер је то онда злоупотребљавано.

Ј. Церовина