Спонзорисана дипломатија

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 6. августа – Бела кућа је „одахнула”, бивши шеф државе убира ловорике, грађани славе успех „приватне” дипломатије, а Стивен Бинг (44) пребира по рачунима, да види колико ће њега да кошта то општенародно весеље због ослобађања две калифорнијске новинарке из севернокорејског затвора. Он је, наиме, финансирао цео тај спектакуларни подухват, чији коначни цех тек треба да се утврди.

Према првим проценама, мораће да се „испружи” за око 200.000 долара, не рачунајући то што је Билу Клинтону за севернокорејску мисију уступио свој авион „боинг 737” са седиштима „бизнис класе”. Око 100.000 долара само за гориво утрошено за 26 сати лета, тамо па овамо, а остатак суме треба да покрије трошкове послужења, коришћења сателитских комуникација и друге погодности, прецизира Марк Фаулкрод, чија компанија „Авџет” одржава Бингову летилицу.

Бингу то није превелики издатак. Као холивудски продуцент и трговац некретнинама, увећао је богатство које му је (кад је имао 18 година) остало од деде-предузимача, тако да му се вредност укупне имовине процењује на близу милијарду долара.

Улагао је већ и веће суме у сада владајућу Демократску партију, посебно у каријере и подухвате Клинтонових. Око 20 милиона долара је прикупио за страначке изборне кампање. Само је Хилари подупро са 100.000 сакупљених долара док се прошле године надметала са Бараком Обамом за председничку номинацију. Билу је, пак, као „старом пријатељу” дао око 10 милиона долара за уређење председничке библиотеке…

Сада је солидно „прикопчан” и за курс председника Обаме, пошто им се подударају стремљења ка унапређењу еколошких, чистих, технологија. Па је, како такође наводи АП, у том циљу за лобирање конгресмена и функционера Пентагона, ове године утрошио бар 100.000 долара. Контакте са садашњом администрацијом је продубио и поводом Клинтонове мисије. Јер, у садејству с Белом кућом, Стејт департментом и Федералном управом летења, сређене су „законске претпоставке” тако да за ову „одисеју” није важила забрана приватних слетања у Северну Кореју.

Док Бинг ћути о свом доприносу мисији, сам његов ангажман поприлично говори, истичу аналитичари, о Клинтону. Још једном се показало, констатује „Вашингтон пост”, да бивши председник има моћне пословне и политичке везе, у које би, како неки слуте, могла да се „заплете” званична дипломатија на чијем је челу његова супруга. Поменуто је, примера ради, да је Хилари приликом недавне посете Индији, у Мумбају седела до тамошњег Биловог донатора Мукеша Амбанија који је говорио о потреби оснивања америчко-индијске институције за развој чисте технологије. Компанија дотичног бизнисмена је, пак, у великим пословима са Ираном, који овде слови за „великог непријатеља”.

Да би одагнала сада оживеле сумње у домете мужевљевих веза, Хилари је са турнеје по Африци поручила да је његов боравак у Пјонгјангу био само „приватна хуманитарна мисија”, док америчка политика према Пјонгјангу „остаје иста”. Али, није искључила могућне политичке ефекте таквог његовог чина: „Можда ће сада они (Севернокорејци) бити вољни да почну да разговарају с нама”, њене су речи, којима је, највероватније, изразила наду да би преговори могли да одобровоље Кима да се одрекне атомског оружја.

Повољна је околност то што је аранжман за ослобађање репортерки телевизије којом руководи бивши потпредседник Ал Гор, мало коштао већ прилично оптерећене пореске обвезнике. Из државне касе су плаћене само принадлежности пратећих агената Тајне службе.

Догађај се донекле испоставља као деликатни феномен – „спонзорисане дипломатије”. Приватним средствима и ангажманом, извесно, обављен је важан државни посао, иако су се власти трудиле да се „држе по страни”.

Који су домети такве везе, остаје да се види. Извесно је, да најновији случај уводи специфичну двосмерност: диже значај приватне иницијативе у државним пословима, у тренутку кад јача државна интервенција у кризом захваћеним приватним пословима.