Разлике и "у истом строју"

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 26. децембра – "Схватио сам да су сви напети. Настојао сам да личним спокојством и максималном флексибилношћу утичем на њих да се усредсреде на оно што нам је заједнички задатак. Нон-стоп сам наручивао храну и напитке. Сви су, практично, обедовали у мојој канцеларији". Председавајући Генералне скупштине УН Срђан Керим је тим речима, у разговору за наш лист, описао несвакидашњу драму у којој су му поједини извештачи приписали "кључну улогу". Нашао се, наиме, у улози главног посредника између представника земаља завађених око – буџета, без чијег би усвајања бар неколико месеци био поприлично отежан рад светске организације.

Од јутра до сутра

Иако није баш пространа, његова канцеларија на другом спрату палате на Ист риверу, је "од јутра до сутра", у петак и суботу, служила као полигон за непрестани "марш" дипломата из 192 државе-чланице. Окупљали су се ту "практично сви", каже, уз прецизирање да je генерални секретар УН Бан Ки Мун "тако рећи све време био у мојим просторијама".

Тај дипломатски вишебој био је једно од најдужих заседања Генералне скупштине, које је трајало пуна 23 сата – сведочи Керим. Саговорнике је, додаје, махом окрепљивао "пицама" да би их по завршеном послу освежио и са шест боца либанског вина које су својевремено дароване канцеларији.

Драма се завршила усвајањем буџета, односом гласова 142:1. Први пут после две деценије није било консензуса, због изолованог отпора САД које су у финансијској конструкцији виделе "продужетак антиизраелског приступа" с прошле конференције о расизму одржане у Јужноафричкој Републици".

Кериму је "жао што је изостала општа сагласност" али је задовољан доношењем буџета без кога би "наступила јако лоша ситуација по УН". Није се либио да, зарад неопходних консултација, у потрази за успехом, телефоном пробуди министарку Јужноафричке Републике "у пет сати ујутру, по тамошњем времену". Такву одважност, према извештају "Инер сити преса" није показао амерички амбасадор Залмај Халилзад пошто је рекао да "не би да (поводом настале ситуације) буди Кондолизу Рајс", шефицу Стејт департмента.

Наметање не успева

Независно од различитог третмана сна на високом нивоу, Керим сматра да су "Американци могли да буду флексибилнији и да се буџет усвоји консензусом". У разговору с дописником "Политике", он је претходно, као један од главних проблема УН, навео – "недостатак културе у међународним односима".

Стално се, подсећа, у том домену говорило о "некаквом поретку". Несврстани су шездесетих и седамдесетих 20. века говорили о "новом светском економском поретку али од тога није било ништа". Није се остварио ни "нови светски поредак после уклањања гвоздене завесе" већ се само трансформисала бивша Источна Европа, ушавши у транзицију и приближивши се развијеним демократијама, док је остали део света "остао прилично непромењен".

Све то говори да се "светски поредак не може наметнути". А треба "развити културу међународних односа" која би се, по Кериму, заснивала на "неколико свима прихватљивих принципа – безбедности не само нација него и појединаца, људским правима, праву на међународне интервенције, али само одлукама органа УН, ради заштите угрожених геноцидом, као и на подстицању одрживог развоја". Све то "уз поштовање вредности као што су солидарност, равноправност, толеранција, уважавање, одговорност" јер је то "сви прихватају као нешто што је добро". Тако би се УН, укратко, афирмисале као "организација за ширење толерантности и солидарности".

Слаже се, уједно, с дописником да се још осећају елементи онога што се назива "сукоб цивилизација". Разлике се виде не само међу културама и традицијама већ и у правним системима земаља "у истом строју". Американци и Британци, на пример, и у Савету безбедности заступају становиште да је "легално све што је легитимно", док Европљани наступају с геслом да "само оно што је легално може да буде легитимно", што је несклад који се местимично "протеже и кад се поведе реч о интервенцијама".

Постоји ли глобална свест или превладавају наступи за остваривање стриктно националних циљева? "Свако долази с причом из своје куће, али питања у УН траже глобалне одговоре, па чланице увиђају да морају да с другима траже заједнички именитељ" – одговара Керим. При том се отвара могућност за афирмацију– подношењем предлога "са усклађеним националним и интернационалним циљевима", као што се показало у залагању за социјалну правду, отварању центра за мир и безбедност у централној Азији, заштити шума као фактору за ублажавање климатских ломова…

У циљу да УН, чија је реформа међу приоритетима, постану ефикасније, заложио се за преиспитивање ефеката њених резолуција међу којима је и једна под називом "ревитализација Генералне скупштине", која се последњих 16 година стално усваја с малим изменама и ефектима. Ставио је примедбу да "ревитализација делује као цинизам и црни хумор, као да прихватамо да смо полумртви" и предложио да се та квалификација промени тако да се нагласи, и на делима, виталност УН.

Упитан да ли још одржава контакте у бизнису коме је био посвећен протеклих година, он каже да су његове функције у немачкој фирми ВАЦ "у стању мировања", али да "готово свакодневно учествује у консултацијама па чак и у доношењу неких одлука". Као донедавни председник Управног одбора "Политика новине и магазини" истиче да је добро што ће то предузеће "сада први пут после неколико година забележити добитак, профит" и апелује на "све редакције да буду активније у издавачкој политици, за тираж и пласман на тржишту".

Апел за конструктивност

Керим сматра да Балкан, са кога је на чело УН дошао као истакнути македонски дипломата и међународни бизнисмен, представља "УН у малом". Кретања у том региону види као "постепене промене" – од некадашњег "потрошача безбедносних и мировних механизама" ка афирмацији на међународним положајима "важним за мир и безбедност у свету". Па наводи да је Македонија дала председавајућег Генералне скупштине, да у јануару Хрватска постаје члан Савета безбедности а Словенија председавајућа у ЕУ. "Сви у региону треба да постанемо део креативних снага у свету јер имамо пуно потенцијала за то" – наглашава.

Око "косовског питања" се није упуштао у прогнозирање. Најбоље би било, каже, да су Београд и Приштина нашли решење у директном дијалогу. Елаборирајући протекле фазе процеса, додао је, уз остало, да сада "ЕУ, НАТО и УН треба да одиграју своју улогу, да се не угрози регионална безбедност, да не настану нове конфликтне ситуације и да помогну да се проблем разреши на конструктиван начин". Истакао је посебно улогу ЕУ јер "на крају крајева, перспектива свих нас јесте да будемо део ЕУ, да се коначно посветимо развоју и расту животног стандарда а не да се међусобно исцрпљујемо у расправама".