„Политикин Забавник” у девет придева

У нашој традицији, у она „стара добра времена”, увек је било важно чији је неко и чије је нешто. (Ваљда се знало да је „свачије – ничије”). Била је то одредница за карактер, за квалитет. Карактеристика. Није се морало говорити име. Кад се каже „oнај мали Михаилов” знало се све. Ако је из добре породице, и он мора бити добар. Тако се знало да ће „Политикин” бити најбоља препорука за нове новине, те 1939. Име родитеља, стварано 35 година било је гарант да ће новорођенче бити од истог материјала. Улазница у јавни живот. „Политика” је већ имала страну намењену деци. Дакле, „Забавник” ће бити нешто ново, другачије смишљено, нешто што је природно израсло и из те стране, али и из свих других страна „Политике”.

ЗАБАВАН

Србија је већ имала изграђену педагошку доктрину, коју у својој васпитачкој библиотеци Будућност пропагира Милош Б. Јанковић, оснивач „Савремене школе” (1907). Већ се зна да је игра императив детињства, да је игра у основи свеколиког стваралаштва, и да „што пре дете сматраш човеком пре ће човек и постати” (Џон Лок). Камо среће да је тада, или после Другог светског ужаса, наш образовни систем заснован на тим идејама: да деца кроз игру и забаву, али личним напором, а не напором учитеља, долазе до знања! „Забавник” је пример да би то било успешно.

ПОУЧАН

Обраћа се свима, од 7 до 77, па сада већ свима од 7 до 107 година. Намењен је од самог почетка „људима у деци, и деци у људима”, па можемо рећи да је претеча свеколике српске литературе за децу и младе, која се данас мери светским мерама за квалитет. То „од 7 до 77” доводило је до свести да је „дете човек у оделу детета” и до реченице „Поштована децо” Душка Радовића која се, много пре Конвенције УН, залагала за права детета.

САВРЕМЕН

Рођен је у грдно време, уочи светског рата. Да разбије црне слутње, да разгали и олакша живот. Обично се такве ствари рађају „кад сазри време”. Шта је то било сазрело 1939? Већ је звецкало оружје по Европи. Старија „Политика” је говорила Истину, а „Забавник” је ту истину чинио подношљивијом. И данас је савремен, у правом смислу. Предњачи, по рецепту Рембоа, упућеном колегама песницима, али може се применити и овде, да не треба „ритмовати стварност, већ предњачити”, („Писмо видовитог”).

ИСТРАЈАН

Поштујући своју и туђу традицију, приклања се новим идејама. Никад није одустао од Волта Дизнија, као што није пропуштао да штампа нове стрипове. Рипли је постао његовим заштитним знаком. Зар то не подсећа на ону анегдоту о енглеској трави? Штета што наши послератни политичари, а богме ни ови садашњи, нису научили понешто из „Забавника”. А знамо да су га читали, отимајући га од своје деце. И данас га отимају.

ИЗВРСТАН

Већ седамдесет година, у доброј традицији српског језика, „Забавник” држи квалитет листа на високом нивоу. Смењују се уредници, али „Забавник” не почиње наново од новог уредника, него се нови уредник уклапа у чврсту концепцију која се показало добром. (Опет лекција политичарима!) (Опет доказ да је „Забавник” за све, од 7 до 107). Реч изврстан, која значи одличан, изванредан, можда је настала од речи вршњак, врсник, што значи и исписник, или можда од исте врсте. Ово је сад нешто pro domo sua, јер и ја сам рођен 1939.

МОЈ

„Забавник” је мој лист, не само по томе што смо рођени исте године (он је ипак нешто старији, четири месеца и два-три дана), него и по сродности. Чини ми се да личимо. Готово да би се могло рећи да сам ја његов, а не он мој. Добитник сам његове награде за књигу „Три чвора на трепавици”. Он је добитник моје верности. Ипак, као старијем, ја му скидам капу.

НАРОДНИ

Оно што се раније о квалитету „Забавника” говорило у пролазу, или уз кафицу, у кулоарима или у клубовима, сада се исписује у порукицама на Интернету. Невероватан је број честитки за „Забавникове” рођендане, па и за овај јубилеј, за 3000. број. Али, то нису само честитке, то су изјаве љубави, то су трговачки договори о купопродајама старих комплета, то су ламенти над старим добрим временима и, најзад, то су докази да се „Политикин Забавник” чита у најширим народним масама. Деца га читају родитељима, родитељи деци, и сви понешто уче из њега. „Сваки петак – изузетак”, то је само једна карактеристична реченица из те преписке.

БЕСМРТАН

Аце Тошески из Македоније пише: „’Забавник’ засекогаш”! Личи на заклетву, али не личну, већ заклетву у име свих. Драган Николић каже: „Све док у овој земљи сваког петка изађе ’Забавник’, нада постоји!” На шта вам ово личи? На вапај да се и све друго у овој земљи угледа на „Забавник”! На Рипа Кирбија, на Модести Блејз, на Фантома, на Мандрака, на Корта Малтезеа, на Принца Валијанта, на Тарзана, на Астерикса, на Хогара, на Духа који хода, на Бима и Бума, на Пају Патка и Микија Мауса. Не знамо зашто је Саша Шкрба Спасојевић био у затвору, али он каже да му је затвор био као одмор јер је у орману нашао 30 бројева „Забавника” – и читао их. А ја, на самом крају, потписујем порукицу Николе Милића: „Мој брат – ’Забавник’”, честитајући му излажење 3000. броја!