Хормонско зближавање

Зашто заједнички оброкс девојком чини чуда за женско расположење?

Проучавање на УниверзитетуМичиген (САД)обелоданило је вероватан разлог: осећање емоционалне блискости с пријатељем повисује количинухормона прогестерона који потпомаже осећај благостања и умањује узнемиреност и стрес.

„Ово истраживање устоличује прогестерон као могући део неуроендокрине основе друштвеног зближавања људи”,објашњава Стефани Браун, водећи аутор чланка објављеногнедавноу познатомчасопису„Хормони и понашање”.

Сексуални хормон који се колеба с менструалним циклусом, прогестерон, појављује се у малим количинамакод жена у постменопаузи и код мушкараца. Ранија изучавања показала су да виши нивои прогестерона повећавају жељу за везивање с другима, али је најновије прво које указује да га везивање за другеповишава. Чак се ово повећањедоводи у везу са знатном спремношћу да се помогне другима, чак и себи науштрб!

Читање ботанике

„Важно је открити везе између биолошких механизама и друштвеног понашања људи”,наглашава Стефани Браун из Институтаза друштвена истраживања Универзитета Мичиген. „Ове би нам везе могле помоћи да разумемо зашто су људи у приснијим везама срећнији, здравији и живе дуже од друштвено изопштених.”

Прогестерон је лакше мерити од окситоцина, хормона повезаног с поверењем, зближавањем са својим изабраником(цом)и мајчинском одговорношћукод људи и других сисара. Окситоцин се једино може измерити инвазивном лумбалном пункцијом или скупоценим и сложеним поступцима снимања мозга, као што је позитронска емисиона томографија (ПЕТ). Насупрот томе, количина прогестеронасе одредиизузорака пљувачке и може бити у вези са окситоцином.

У најновијем трагању истраживачи из Мичигена испитивали су спрегуизмеђу међуљудске блискости и прогестерона из пљувачке код 160 студенткиња. На почетку су измерили прогестерон и хормон стреса, кортизол, у пљувачки жена, а потом су прикупили податке у вези сњиховим менструалним циклусима и о томе користе ли хормонскуконтрацепцијуили друге хормонски активне лекове. Да би се надзирала дневнаодступања у износимахормона, сви поступци су извођени одподнева доседам сати увече.

Женама су насумице додељени партнери,затимје затражено да изврше ма какав задатак смишљен да изазове осећање емотивне блискости или дело којеје емотивно неутрално. У другом су женезаједно читале коректуру рукописа из ботанике.

Мање узнемирење

Послеобављених двадесетоминутних радњи, учеснице су играле компјутеризовану кооперативну карташку игру са својим партнерима, а потом им је опет узет узорак прогестерона и кортизола.

Ниво прогестерона код испитаницакоје су биле укључене у емотивно неутралне задатке тежио је опадању, а код укључених у задатке осмишљене да побуде блискост или је остао исти или се повећао. Количина кортизола није се мењалана сличан начин.

Студенткињесу се вратиле седмицу касније и поново играле компјутеризовану карташку игру са својим првобитним партнерима, азатим су имизмерили прогестерон и кортизол. Истраживачи су испитали и везе између нивоа прогестерона и тога с којом су вероватноћом учеснице рекле да би за свога партнера ризиковале живот.

„У првом делуистраживања нисмо пронашли доказе за спонуизмеђу прогестерона и спремности да се жртвује”,наставља СтефаниБраун. „Али седмицу касније, повећан прогестерон предсказао је повишену спремност да изјавитеда бисте ризиковали живот да помогнете свом партнеру.”

Налази су у сагласности с новом еволуционом теоријом алтруизма која тврди да хормонска основа друштвеног везивања омогућава људима да потисну лични интерес када је то потребно да би потпомогли благостање друге особе, као када брину о деци или помажу болесним члановима породице или пријатељима.

Ови резултати помажу да се објасни због чега друштвене везе носекорист заздравље –веза коју је први пут препознао пре 20 година социолог са Универзитета Мичиген Џејмс Хаус.

Многи хормониукључениу везивање и понашање повезани с  потребом да се помогне воде смањивању стреса и узнемирености и код човека и код других животиња. Сада севиди да јевиши прогестерон,можда,део психолошке основе ових учинака.