Енергетска сигурност или зарада од продаје НИС-а

Колико заиста вреди Нафтна индустрија Србије и да ли је она финансијски "еквивалент" краку гасовода "Јужни поток", који би евентуално могао проћи преко Србије? Србија једном мора да се определи: да ли хоће дугорочну енергетску сигурност у погледу снабдевања гасом или да заради што више на продаји НИС-а. Ако хоће гас, односно енергетску стабилност чини се да је више него јасно шта треба да чини у преговорима са Русијом који се интензивно воде последњих дана. Србија, с друге стране, може и да чека да се појави добар зет за НИС, који би краткорочно дао неких десетак, па чак стотинак милиона долара више, али у том случају остаје без икакве гаранције кад је реч о енергетској будућности Србије. Ако, дакле, Руси нуде нешто што други немају и не могу, на српској страни је да наредних дана докаже вештину преговарања са баћушкама.

Узгред, ако Србија гледа на Европу као на своје крајње исходиште и као на главни, ако не једини политички и економски пут, треба подсетити да та иста Европа своју енергетску безбедност везује управо за Русију. Коначно, и "Јужни поток" иде на запад. Гас је јевтин и ако "Јужни поток" пређе преко Србије не само да ће наша земља добро зарађивати од транспорта – барата се цифром од око 100 милиона долара годишње и уделу Србије у власништву од 49 одсто – него ће плин добијати и по бенефицираним ценама из Русије.

Топлане у том случају неће, као што се дешава ових дана, трошити дупло скупљи мазут, а домаћинства скупо плаћати грејање. Дакле, поента приче о гасоводу и рафинерији није само у томе да ли ће држава за НИС извући неко милионче приде, о чему се највише и спекулише последњих дана, него да ли ће Србија за пет, десет или педесет година имати на шта да се греје.

Уосталом, да је држави баш толико било стало до НИС-а, вероватно не би дозволила да данас има компанију чије гориво због ниског квалитета више не може нигде да се продаје. Оно не може да се продаје ни у у Босни и Херцеговини, па чак ни на делу српске територије, на Косову. Већ би се држава потрудила да новац, за који се тврдило да иде за модернизацију НИС-а, заиста у НИС-у и заврши.

Да се вратимо на почетак текста. Колико заиста вреди српска фабрика горива? Да ли је финансијски "еквивалент" краку гасовода "Јужни поток", који би евентуално могао проћи преко Србије? На то питање прецизан одговор својевремено није могао да да ни приватизациони саветник. Као образложење навео је да ће вредност НИС-а пре свега одредити његова атрактивност, онако како је у тренутку продаје процени потенцијални купац, као и од његовог виђења ствари колики профит може да оствари у будућности.

Рачунице приватизационог саветника Мерил Линча и Рајфајзен инвестмента, показују да уколико се приходи државе од продаје НИС процене на око две милијарде долара и у овом часу се прода 50 одсто удела, приход би био око 587 милиона долара. Истовремено би вредност инвестиција, односно оно што нови власник мора да уложи у модернизацију била још око 500 милиона долара.

Уколико би се, пак, продавало 25 одсто удела, како је приватизациони саветник и предложио а влада усвојила, вредност инвестиција би била 500 милиона долара, а добијени кеш не би прелазио симболичних 43 милиона долара.

Непознаница је шта заговорницима већинске приватизације НИС-а заправо одговара: да држава за почетак добије више кеша или да нови власник модернизује компанију. У том случају поставља се питање колико чврсто држава може да обавеже новог власника НИС-а да спроведе инвестиције у предвиђеном року. Управо је ту своју (не)савесност показао руски Лукоил преузимајући пре пар година већински пакет "Беопетрола" због чега му је држава више пута продужавала рок да би могао да испуни купопродајни уговор. А тај уговор се и даље испуњава, с тим што је Лукоилу држава опростила плаћање пенала за пробијање свих рокова.

Упућени тврде да је начелни договор са Русима мање-више постигнут, због чега је и заказано виђење Бориса Тадића, председника Србије, и премијера Војислава Коштунице са Владимиром Путином наредног месеца у Бугарској. Тај начелни договор није обелодањен наводно због тога што преговарачки тим на челу са премијером Коштуницом не жели да јавност дође до закључка како је Србија олако дала златну коку у замену за политичку одбрану Косова.

Са друге стране, ако преговарачи погледају око себе схватиће да би продајом већинског пакета НИС-а, ипак, изгубили. Зато није случајно што се у Србији стално потура као пример успешне приватизације хрватске Ина где је 25 одсто плус једна акција продата мађарском Молу за чак 505 милиона долара. С тим да је Хрватска задржала право да се златна акција прода тек пошто Хрватска уђе у ЕУ.

Ина је после ове приватизације максимално уновчила стратешко партнерство са Молом тиме што је само после годину и по дана остварила добит од око 203 милиона долара што је за око 50 одсто више него у претходној години.

Да српски преговарачки тим треба два пута да размисли а једном да сече када је у питању модел продаје НИС-а, потврђује и стратешки положај српских рафинерија, каже Зорана Михајловић-Милановић, саветник за енергетику бившег вицепремијера Мирољуба Лабуса у влади Војислава Коштунице. Дакле, осим нафтоводом, црно злато до рафинерија у Новом Саду и Панчеву може да се транспортује и баржама преко Дунава, али и пругом која је у непосредној близини, што мало која рафинерија у окружењу има.

А да за НИС, без обзира на то што се о његовим улагањима последњих година много више причало него радило, ипак може да добије понуду која се не одбија потврђује и пример словачког Словнафта где је Мол за 36,2 одсто удела у компанији платио скоро 300 милиона долара. Истовремено је руски Лукоил успео да 51 одсто румунског Петрола купи за свега 265 милиона долара, аустријски ОМВ да добије 45 одсто немачког БП за свега 153,7 милиона долара, иако је капацитет ове рафинерије скоро три пута већи до садашњих НИС-ових.

И док су српски и руски званичници свакодневно на "жици" због врућег енергетског кромпира једно је извесно да НИС месечно губи по 0,5 одсто тржишта, што значи да свако даље пролонгирање само снижава вредност НИС-а коју, на крају крајева, нико и не зна. Званично једино постоји књиговодствена вредност процењена на око 1,2 милијарде долара.

Дакле, шта је приоритет државе Србије, гас или нафта? Или све то заједно што управо нуде Руси?

--------------------------------------------------------------------------

Преговори "иду у добром правцу"

Руски амбасадор у Србији Александар Алексејев изјавио је јуче да се дијалог руске и српске стране о нацрту споразума о сарадњи у области енергетике константно одвија и да преговори "иду у добром правцу". Он је додао и да је питање сарадње "деликатна ствар" о којој могу да причају само званични представници српске и руске политике као и представници предузећа "Гаспром". Стога није хтео ни да коментарише наводе домаћих медија да је Русија понудила милијарду евра за куповину Нафтне индустрије Србије.

Упитан да прокоментарише да ли Србија има шансе да гасовод "Јужни поток" прође кроз Србију, Алексејев је нагласио да би он желео да наша земља има шансе и да ће као амбасадор Русије учинити све да то тога дође.

Амбасадор је истакао и политички значај потписивања тог документа наводећи да је "реч о обезбеђивању Србије енергетиком за будућност неколико генерација".

--------------------------------------------------------------------------

Бубало: Србија треба да складишти гас за целу средњу Европу

Предраг Бубало, министар трговине и услуга, на скупу у Привредној комори Србије посвећеном економској сарадњи са Русијом, истакао је да је предлог о сарадњи у енергетском сектору дошао од руске владе.

– Договори о сарадњи у енергетском сектору су озбиљни. Наше амбиције су да не завршимо само Банатски Двор, који је у највећој мери инвестиционо завршен и који треба само попунити, већ и да се попуни неколико важних бушотина у Војводини, тако да Србија може да буде складиште за читав регион средње Европе. Наравно, пре свега нам је у интересу магистрални транзитни гасовод – рекао је Бубало.

--------------------------------------------------------------------------

Гасовод и Косово

У бројним спекулацијама о српско-руским односима, налази се и она према којој Русија има привилегован статус при куповини НИС-а, што је заслужила својим залагањем за српске ставове по питању Косова у међународној заједници. Према последњој спекулацији у низу, Русији се жури да преузме НИС пре него што се реши статус Косова, те се и тиме тумачи то што Москва пожурује Београд да се са дневног реда што пре скине питање НИС-а и гасовода.

Извори "Политике" блиски српској влади рекли су, међутим, да између НИС-а, гасовода и статуса Косова нема никакве везе. Исти извори наводе да је "пожуривање Москве" последица руских настојања да се испуне бизнис планови који су зацртани поодавно и потпуно независно од српских текућих проблема: Косова, резултата председничких избора или кворума у српском парламенту.

Министар рударства и енергетике Александар Поповић рекао је у интервјуу "Политици" 16. децембра да је руски став о Косову "принципијелан".

"А што се тиче везе између градње гасовода и политичке ситуације, морам да подсетим да је руски став о Косову и Метохији принципијелан. Такав је био пре разговора о градњи гасовода, такав је данас и такав ће остати након разговора о градњи. Руска Федерација је озбиљна држава са озбиљном и принципијелном државном политиком", рекао је Поповић.