Тркачи, опрез – стижу вас „пресретачи”

Брзина црног „аудија” на аутопуту Београд–Ниш, нагло се повећавала са првобитних 80 до скоро„неухватљивих” 180 километара на час. Tо је забележила камера постављена у полицијском необележеном аутомобилу „пресретач”, у којем се у том тренутку спуштају штитници за сунце, на којима се налазе уграђени уређаји за ротацију, укључује се звучна и светлосна полицијска сигнализација.

Возач који се налази у прекршају успорава и „пресретач” га обилази и престиже. Затим се, у зависности од ситуације и услова пута, возачу у „аудију” издаје наредба, која се исписује на дигиталном уређају на задњем стаклу у „пресретачу” – „полиција – стоп”, „полиција – прати нас”, „полиција – успорите”. Наредба осим на српском, може да буде исписана и на енглеском и немачком језику.

Овако изгледа један од начина такозваног пресретања бахатих возача које однедавно користи српска полиција.

Новинарка „Политике” имала је прилику да се београдским улицама вози у једном од полицијских „пресретача” и на лицу места се увери о каквим је аутомобилима и њиховим могућностима реч. Ипак, како су нам објаснили наши саговорници, „због безбедности” нисмо могли да видимо како изгледа када је ово возило у правој акцији.

Полицајац Милан Костић, инструктор за безбедну вожњу, током вожње објаснио је чиме је све опремљено једно од необележених службених возила, које заиста на „први поглед” изгледа као сваки други аутомобил на улици. Унутар возила стиче се ипак сасвим другачији утисак.

– Возило осим предње и задње камере, чији се запис приказује на дисплеју испред сувозача, има и аудио-опрему. Уређаји почињу да мере брзину после 250 метара, а таблице на возилу које пратимо могу да буду снимљене на удаљености до око једног километра. Све што се видео и аудио забележи „памти” хард-диск, који је закључан у компјутеру у гепеку возила – каже Костић док у овој лимузини „крстаримо” улицама Београда.

(/slika2)Он је један од пет возача инструктора безбедне вожње који су завршили посебну обуку за вожњу ових аутомобила у Аустрији.

– Обука је трајала пет дана. Возило се на посебном полигону, који је симулирао различите временске услове и подлоге, као што је рецимо вожња по залеђеном коловозу – објашњава Костић.

Главни полицијски саветник Бранко Пантовић, начелник Одељења у Управи саобраћајне полиције, каже за „Политику” да је број необележених полицијских возила на српским путевима „двоцифрен”. Она поред опреме за снимање имају уређај који мери алкохол у крви возача, као и тест на наркотике.

– Реч је о возилима високе класе, која се најчешће срећу на путевима у Србији. То су стандардна возила за ту класу, која су опремљена уређајима за откривање и документовање прекршаја. Возила у просеку имају око 3.000 кубних центиметара, нека више, нека мање, са просеком од 290 коњских снага и веома добрим убрзањем. Могу да развију брзину колико и сви други учесници у саобраћају. Нисмо куповали аутомобиле као што су „порше” или „масерати”, који би привлачили пажњу – открива Пантовић за наш лист.

Пантовић каже да полиција у „пресретачу” поштује саобраћајне прописе све до тренутка када сними прекршај.

– Када снимимо возача у прекршају морамо да убрзамо да бисмо то документовали до краја, зауставили га и предузели одговарајуће законске мере. Један од начина заустављања, који је и најчешћи, јесте уз помоћ стационарне полицијске патроле која се налази на правцу кретања „пресретача”. Овако је избегнута непотребна брза вожња службеног необележеног возила, јер се радио-везом јави које је возило начинило и који прекршај. Њега зауставља на погодном месту патрола полиције која дежура на том правцу. На лице места долази и „пресретач” и возачу се предочава прекршај – објашњава Пантовић.

„Пресретачи” превасходно патролирају Коридором 10, од Хоргоша преко Новог Сада до Београда односно Батроваца, на правцу ка Сремској Митровици, на београдском подручју, аутопуту ка Нишу, путу ка Димитровграду, аутопуту ка Прешеву, али и Ибарском магистралом. 

– Зависно од догађања, саобраћајних незгода, интензитета саобраћаја, културних, спортских и других приредби „пресретача” има на свим путним правцима за које се оцени да постоји потреба за додатним ангажовањем – каже Пантовић.

Наш саговорник додаје да за 14 месеци, колико су „пресретачи” у употреби, полицајци који раде у њима нису имали ниједан напад, ометање, као ни вербални сукоб са учесницима у саобраћају. Разлог је једноставан – поред видео-записа њиховог прекршаја постоји и аудио-запис о обављеној контроли.

– У случају било какве намере возача да крене у вербални сукоб са припадником саобраћајне полиције у овим возилима, упозорен је да ће све бити тонски снимљено, после чега престаје расправа, као и сваки покушај подмићивања – тврди Пантовић.