За Резолуцију о Космету 220 гласова
Народна скупштина Србије усвојила је синоћ Резолуцију о Косову и Метохији, која, као приоритет, дефинише одбрану Косова и Метохије као интегралног дела Србије, а сви акти проглашења и признања независности Космета, ма ко их доносио и проглашавао, биће проглашени ништавним. Резолуцију је подржало 220 посланика, ДС-а, коалиције ДСС-НС, Г17 плус, СРС-а, СПС-а, Ромске партије и Уније Рома Србије, против се изјаснило њих 14 из ЛДП-а, ЛСВ-а и Риза Халими, (Коалиција Албанаца Прешевске долине), док су три посланика СВМ-а била уздржана.
Посланици су усвојили и Извештај преговарачког тима са 150 гласова "за", 19 је било "против", а три посланика су била уздржана. Радикали нису подржали извештај.
У тексту Резолуције се наводи и да међународни споразуми, које Република Србија закључује, укључујући и Споразум о стабилизацији и придруживању, морају бити у функцији очувања суверенитета и територијалног интегритета земље, а проглашава се војна неутралност Србије у односу на постојеће војне савезе до евентуалног расписивања референдума на којем би се донела коначна одлука по том питању.
– Представљајући посланицима Извештај преговарачког тима, Слободан Самарџић, министар за Косово и Метохију, рекао је да су преговори под окриљем "тројке" били отворенији него кад је процес водио Марти Ахтисари, али да резултата није било због опструкције преговарачке екипе косовских Албанаца. Самарџић је оптужио САД и поједине земље Европске уније да су демотивисале Албанце за разговоре о статусу Космета. Он је навео да је ток разговора који је водила "тројка" дао довољно основа да Русија, уз подршку неких земаља чланица Савета безбедности УН , тражи наставак преговора, али су "ту иницијативу блокирале САД, уз подршку неких земаља, махом чланица ЕУ". Ипак, према министровим речима, "Србија је у овој фази преговора стекла додатни међународни капитал који треба подржати и увећати одмах, а он се састоји из повећаног разумевања многих значајних земаља, међу којима и сила у свету, у окружењу, да Србија брани своје интересе на основу свог и, пре свега, међународног права".
Истакавши да је жртвовао интересе своје странке кад је доношен Устав, па кад је бирана влада, Томислав Николић, заменик председника СРС-а, рекао је да је спреман и "трећи и последњи пут на жртву кад је реч о овој резолуцији". Николић је казао да су "председник и премијер до текста резолуције дошли трулим компромисом, али дошли смо до дана ’Д’, хајде да свако од нас понесе свој део одговорности, ако је ова резолуција знак да неће бити разговора са онима који признају независност Космета, да ће сви министри бранити Космет у Србији, онда ћемо са обе руке гласати за њу". Он је питао "ако је то тако, зашто то нисте јасно написали, кога се бојите, ваш суд је у Србији, није ни у Москви, ни у Вашингтону". Николић се захвалио "председнику Републике, што је постао мој портпарол, па говори оно што сам ја некад говорио и био нападан да хоћу у рат" и додао да је добро што "сте преговарали, преговарајте и даље". Он је казао да треба и даље преговарати, да су радикали опозиција "режиму кад лаже, краде и доноси лоше законе, али нисмо опозиција кад је Космет у питању". Николић је истакао: "У овој тешкој борби за Космет не треба никога одбацити, нити ћемо ми кога одбацити, немојте да помињете војску, овде нема места за позив на рат".
Најављујући да ће социјалисти гласати за резолуцију, Ивица Дачић, председник СПС-а, казао је да СПС има много примедаба, али "у тексту има много ставова СПС-а и, кад бих био злурад, рекао бих да је ова резолуција верификација онога што је државно руководство пре 2000. године заступало, па што сте нас онда рушили?".
Дачић је рекао да је Србији потребно јединство, да је албанска страна апсолутно јединствена, а "српска апсолутно нејединствена, ми ћемо вас подржати све док браните Космет, не зато што подржавамо вашу владу, него зато што више од вас волимо ову државу". И Дачић је, баш као и радикали, али и као други опозиционари, тражио одговор како ће Србија реаговати према државама које признају независност Космета. Чедомир Јовановић, лидер ЛДП-а, предложени текст резолуције оценио је као неискрен и као израз неспособности нашег друштва да се промени "овом резолуцијом се ставља тачка на европски пут који је Србија изабрала 2000. године". Јовановић је истакао да ЛДП не тражи "потписивање независности Космета, али тражимо да повучете ову резолуцију, јер је заснована на ирационалним ставовима, она не може променити прошлост, али може да уништи будућност". Он је посебно критиковао став о војној неутралности, а "зна се да је свака земља која је ушла у ЕУ, претходно постала чланица НАТО-а". Он је подсетио да је ЛДП предложио своју резолуцију, "има простора за њено прихватање."
Милош Алигрудић, шеф посланичке групе ДСС–НС, рекао је да ће ова посланичка група гласати за резолуцију, да се "њоме не штите државни интереси као апстрактна форма и територија, већ је њена превасходна сврха – заштита живота људи".
Драгољуб Мићуновић, као овлашћени представник ДС-а, рекао је да је на "нама да се понашамо што одговорније, али нико од нас не треба да гаји илузију да ћемо овом резолуцијом обезбедити останак Косова и Метохије у Србији". Он је додао да то не значи да "нисмо за то да се ово питање интернационализује". Мићуновић је казао и да ни на који начин не треба доводити у питање наставак наших разговора са Европом и потписивање онога о чему смо се већ договорили.
Мирослав Маркићевић (НС) казао је: "ако ЕУ донесе одлуку о подели Космета, не видим сврху уживања у тој организацији, нећемо попустити пред уценама зарад чланства у ЕУ". Сузана Грубјешић, шеф посланичке групе Г17 плус, врло оштро је критиковала текст резолуције, истакавши да је за њену странку апсолутно неприхватљива одредба о војној неутралности.
Она је казала да "чланство у НАТО није услов за улазак у ЕУ, али су вредности које се морају достићи за чланство у НАТО и у ЕУ, практично исте." Она је питала и да ли је став "не НАТО" и "не још увек ЕУ" нешто што подразумева раскидање до сада потписаних уговора са НАТО, "шта значи одредба којом Скупштина налаже влади да уговори које Србија закључује, укључујући и Споразум о стабилизацији и придруживању, морају бити у функцији суверенитета и територијалног интегритета, за нас је европски пут зацементиран". Према њеним речима, "војна неутралност је део нечијег страначког програма и није јој место у овој резолуцији". Али, упркос свему, Г17 плус ће гласати за резолуцију, закључила је Грубјешићева.
И Балинт Пастор (СВМ) казао је да је резолуција апсолутно неприхватљива за СВМ, зато "што јој недостаје искрености, реалности и државничке мудрости". Он је додао да ће посланици СВМ-а бити уздржани. У имену документа се каже да је ово резолуција о заштити суверенитета и територијалног интегритета и уставног поретка, па би се, кад бисмо гласали против, могло помислити да смо против територијалног интегритета и уставног поретка, што ми никако нисмо, рекао је Пастор.
Срђан Шајн (Ромска партија), подржаће резолуцију, јер је то "питање одговорности Рома према Србији и одговор Ромске партије према политици која се у Србији спроводи према Ромима". Риза Халими, посланик Коалиције Албанаца Прешевске долине најавио је да ће гласати против резолуције.
Ненад Чанак, лидер ЛСВ-а, казао је да ће посланици ЛСВ-а гласати против резолуције, оценивши да она служи у предизборне сврхе, да "је то тако сведочи то што се у Уставном закону нигде не помињу избори на Косову и Метохији". Према Чанковим речима, Србија је "Косово изгубила 1999. године, ево донео сам текст капитулације, онај Војнотехнички споразум, дакле овом резолуцијом се само вештачки прави подела света на Исток и Запад, а Србија гура под окриље Русије, где би могла постати полигон хладног рата".
М. Чекеревац
--------------------------------------------------------------------------
Локални избори 11. маја?
Председник Народне скупштине Србије Оливер Дулић заказао је за данас у 16 часова седницу парламента на којој ће бити размотрена четири закона, чије усвајање је неопходно за расписивање локалних избора у складу са Уставним законом. Закони су касно синоћ достављени скупштини, а како "Политика" незванично сазнаје, покрајински и локални избори требало би да буду одржани у недељу, 11. маја, идуће године.
Дулић је јуче по подне рекао новинарима да му је Милан Марковић, министар за државну управу и локалну самоуправу, јавио како постоји могућност одржавања телефонске седнице владе, како би се усвојили предлози закона о територијалној организацији, о локалној самоуправи, о изборима за локалну самоуправу и о главном граду. Тако је и било.
Како су раније истицали представници странака владајуће коалиције, али и Томислав Николић, заменик председника СРС-а, закони су усаглашени, одборници ће се бирати исто као и до сада, по пропорционалном изборном систему, али ће изборни цензус, уместо три, износити пет одсто, а градоначелнике ће бирати одборници, а не, као сада, грађани на непосредним изборима.
Покрајински и локални избори морају, како налаже Уставни закон, бити расписани до 31. децембра, дакле до понедељка. Дулић је рекао и да ће се тог рока држати, а уверен је да парламент може закључно са суботом, када се завршава редовно јесење заседање, да усвоји ове законе.
М. Ч.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


