Куд Џенифер, тамо и Саша

Гуча – Сваки добар конак у Гучи, пре или касније, дочека свог госта, па је у данима Сабора трубача тешко пронаћи преноћиште и за високе узванице. Са тим се сучелила и Џенифер Браш, заменик амбасадора САД у Београду.

– Пошто није било одговарајућег смештаја у Гучи, она је угошћена у хотелу „Парк”, у 30 километара удаљеној Ивањици – каже за „Политику” Адам Тадић, директор Центра за културу у Гучи.

Лане у ово доба гошћа је била у Драгачеву, па у име свог посланства обећала да ће на сабор довести један оркестар из своје постојбине. Сада се овде појавио секстет углађеног имена – „Дипломате” – и део су већег оркестра америчких Морнаричких снага Европе и Афричких удружених снага.

Овде су јуче по подне, на позорници испред гучког Дома културе, извели композицију „Хотел Калифорнија” од групе „Иглс”, приморавши многе посетиоце да цупкају у њиховом ритму.

Шеф оркестра Адам Стјубл описао је како се са српском музиком срео пре девет година, слушајући снимке Бобана Марковића из Владичиног Хана, и тиме потврдио што већ знамо. Да је Ханчанин најбољи бели трубач на свету. Надмоћ самоуких Срба признаје и саксофониста „Дипломата” Сони Картер.

– Да, ваши трубачи су фантастични. Ми им нисмо равни – вели Американац.

Маринци су, после три нумере, место на бини препустили другима, па кренули улицама Гуче, колико да би протегли ноге. Све време остали су у видокругу двојице припадника специјалног обезбеђења и амерички трубачи јуче су били једини сабораши са личном гардом. Ни српски политичари овде више не користе ту заштиту.

Ако су негде Американци, зна се ко је у близини.

– Из амбасаде Руске Федерације у Београду поручили су јуче да ће амбасадор Александар Конузин доћи у недељу, на финале сабора – вели Адам Тадић.

Куд Џенифер, тамо и Саша. Тако је Гуча, дакле, још једном произведена у светски познато место, и ту више никакве дипломе нису потребне.

Ревија осам трубачких оркестара из осам држава била је прилика тек да се сабораши разоноде, јер није реч о свирачима од класе. Али, ваља им честитати што су, као аматери, кренули на далек пут о свом трошку. Још су захвални што им је дата прилика да у Гучи свирају у нетакмичарском делу програма.

– Ово су врхунски музичари – каже за српске трубаче Жулијен Бодар (28) из Тулуза.

Он је овде довео своју капелу по имену „Трубадури”, али само десеторицу од 25 стандардних чланова. Први пут је у Гучи, слуша и учи. Млади Француз припрема докторат у Трсту из области механике флуида и захваљујући томе сазнао је за Драгачево. У италијанској луци за доктора технологије спрема се и млада Чачанка Марија Вукићевић (27), она је Жулијену испричала да постоји Гуча и молила домаћине да Французе приме у програм уколико, ево, дођу.

Гучом су опчињени и многи млади Срби и срећни су кад на сабор први пут дођу без очеве суперконтроле, у својој режији. То се ове године посрећило Ивани (16) и њеном брату Гојку Миликићу из Вршца. Били су и раније у Гучи, али увек са оцем, а сад кампују са друштвом на вису изнад варошице, у ливади Андрије Станића. Она је други, он четврти разред гимназије и спремни су да поделе све што су понели, па нас Ивана осмех нуди доручком, или кафом са примуса.

За то време, доле у варошици, укрштају се нити посла и задовољства. Првим поводом у Гучу је и ове године стигао Љубиша Шапић (50), електроинжењер са две адресе (Чачак и Римини у Италији). Овде продаје сувенире које је сам осмислио – фигурице од дрвета.

До Дома здравља, ноћу између четвртка и петка, допремљено је још петоро сабораша, али потпуно пометених алкохолом, и ту су добили путоказе за повратак у реалност.

-----------------------------------------------------------

Полиција пронашла родитеље остављене девојчице

Прексиноћ у 23.00 сата полицајци у Гучи пронашли су четворогодишњакињу како лежи на улици без икога свог. Мала Ромкиња добила је напад и одмах била пренета у овдашњи Дом здравља, али за дететом није дошао нико.

– Умили смо је и обукли, сместили у једнокреветну собу. Добила је медицинску помоћ и чоколаду и током јутра обавестили смо Центар за социјални рад у Гучи да преузме дете – прича за „Политику” др Душко Шулубурић, директор Дома здравља.

Мала је испричала медицинарима да се зове Снежана и да су јој родитељи остали „тамо где су велика светла”. Међутим, јуче у 9.00 сати ујутро није било никаквог светла па је социјална радница Милица Трифуновић са девојчицом и у пратњи полицајца кренула да тражи родбину малишанке. Срећом и случајем, већ из прве пронашла је Снежанину породицу, Роме из Алексинца, како леже на ливади поред Аутобуске станице у Гучи, и предала им девојчицу. Како то да се родитељи нису запитали где је дете читаву ноћ.? Ех, како...?

Г. Оташевић