Довољно гаса и у случају кризе

Домаћинства прикључена на гас, топлане и индустрија која троши овај енергент не би требало да брину да предстојеће грејне сезоне неће имати довољно гаса, чак и у случају нове гасне кризе, каже у разговору за „Политику” Душан Бајатовић, генерални директор Јавног предузећа „Србијагас”.

У којој мери ће подземно складиште Банатски Двор бити спремно за почетак наредне грејне сезоне и можете ли гарантовати грађанима довољно гаса и топлу зиму?

Радови на градњи подземног складишта Банатски Двор иду по плану и дневно се утискује милион кубика гаса. Како би се ове количине повећале на три милиона кубика гаса дневно што би обезбедило довољно овог енергента за случај нове гасне кризе потребно је да се што пре оснује заједничка српско-руска фирма за градњу Банатског Двора, а то тренутно успорава доношење новог закона о планирању. „Србијагас” ће у понедељак на састанку у влади покушати да убрза целу процедуру, односно решавање питања статуса имовине коју уноси у заједничку компанију и то у складу са новим законом о планирању и изградњи. У супротном, „Србијагас” не може да дефинише статус имовине коју уноси у заједничку компанију.

Колико ће гаса „Србијагас” имати на располагању наредне зиме?

На располагању ће бити до 300 милиона кубика гаса за евентуални случај кризе уз капацитет од пет милиона кубика гаса дневно, што значи да ће Србија на залихама имати гаса за два месеца. Тим количинама би се покриле потребе даљинског система и привреде, уз додатне количине мазута.

Председник Србије Борис Тадић је почетком године у време највеће гасне кризе најавио да ће до наредне зиме Банатски Двор бити готов? Хоће ли?

Банатски Двор ће бити завршен у новембру у техничком смислу. А пун капацитет ће бити постигнут до 2012. године, јер је због техничких карактеристика немогуће то учинити пре. Оно што нама сада битно јесте да – уколико буде нове гасне кризе због односа Русије и Украјине – „Србијагас” може да обезбеди на дужи временски рок сигурно грејање, односно да безболно преброди евентуалне гасне проблеме. Могуће је завршити прву фазу градње складишта од око 480 милиона метара кубних, али ми желимо да то буде пун капацитет од милијарду кубика гаса. „Србијагас”, међутим, није у могућности да сама исфинансира тај пројекат.

У том смислу сте пре два дана у Бечу договарали складиштење нових количина гаса у Мађарској?  

(/slika2)С представницима „Гаспрома” је договорено да руски партнер обезбеди складиштење 200 милиона кубика гаса у Мађарској које би се користиле у случају потребе за потрошаче у Србији. То значи да би „Гаспром” требало да обезбеди потребну количину гаса и складишне капацитете. Трошкове обезбеђења транспорта треба да заврши „Србијагас”. Новина је што се у случају нове гасне кризе од руског „Гаспрома” очекује да се укључи у сценарио солидарног учесника и помогне и Србији и остатку Европе која зависи од руског гаса, како би овај енергент стизао до свих нас и у случају да постоји проблем на релацији с Украјином, што је руски партнер прихватио. У интересу је „Гаспрома” да сачува своје купце.

Када ће споразум бити потписан?

У наредне две-три недеље ће бити размотрене опције потписивања, али ми сматрамо да смо се пре два дана у Бечу договорили све око тога.

Хоће ли нас тај транспорт преко Мађарске коштати уобичајено много, будући да сада МОЛ-у плаћамо 80 долара за 1.000 кубика гаса?

То је питање будућих договора. Сада то не знам, али учинићу све да се посао заврши што повољније, а гас допреми у Србију.   

Уколико се догоди да не буде нове гасне кризе шта ће Србија с тим гасом који буде складиштен у Мађарској?

Уколико не би било нове гасне кризе или неких проблема у испоруци овог енергента, те количине би биле комерцијално повучене и продате на српском тржишту. У случају кризе и комерцијалне реализације, цена тог гаса за српско тржиште би била цена по којој преузимамо гас од „Југоросгаса”, с тим што се цена складиштења ту не би урачунавала.

Какве су могућности Србије да у складу с најављеном градњом гасовода Јужни ток сагради још неко складиште гаса?

О томе се озбиљно размишља и преговора с руским партнером. Србија има складишне капацитете између пет и седам милијарди кубика. Логично би било очекивати да Србијагас” са стратешким партнерима и у договору са владом и Министарством енергетике размотри могућност изградње нових складишта - једног или два на територији Србије. У смислу транспорта и ускладиштења гаса наша земља би сигурно постала регионални играч у снабдевању овим енергентом.

Како коментаришете јучерашње најаве Игора Сечина да би градња једног дела Јужног тока могла да почне већ у новембру наредне године?

Такви поступци „Гаспрома” и руске стране су потпуно очекивани. И договор с Турском и Русијом пре два дана је још једна успешна карика у ланцу догађаја. Ако се узме у обзир да је једна Турска, која је тражила посебну улогу у градњи гасовода Набука, пристала да потпише такве уговор с „Гаспромом”, то значи да је Јужни ток нешто што се данас може сматрати чињеницом и да се он ближи изградњи. Главно је да се ових дана формира заједнички технички тимови за градњу гасовода преко Србије, у складу с српским законима и методологијом коју установи „Гаспром”.

Како ћете искористити посету председника Русије Дмитрија Медведева у октобру? Хоће ли бити неких нових енергетских послова?

Посета ће бити искоришћена да се још једном презентује шта је све урађено на пољу енергетике, али и постави питање градње гасних електрана когенеративног типа, што је Србији посебно потребно, ако хоће да има јефтиније грејање, до извози струју, да повећа индустријску производњу... То ће бити својеврсно такмичење. Нема чаробног штапића. У августу би требало да добијемо и одговор руске стране око доласка Гаспромбанке у Србију, која треба да каже на који начин, преко које домаће банке и како жели да уђе на српско тржиште. Исто се односи и на „Содос” као највећу осигуравајуће руско друштво. Разговараће се и о оснивању заједничких инвестиционих фондова и улагању у гринфилд инвестиције.

На дневном реду ће бити и питање „Србијагаса” који, како се може видети и на сајту „Гаспрома”, има пуну подршку овог руског гиганта у повратку деоница на однос 51 према 49. То питање ће бити поново разматрано у септембру, јер се испоставило да је већински власник тих деоница Гаспромбанка с којом треба да се разговора.

Да ли руски партнери показују довољно разумевања?

Они морају да имају разумевања за то да ми хоћемо да гајимо тај успостављени партнерски однос, барем у паритету 51 према 49, јер се овде ради о партнерству за државу.

Хоће ли „Србијагас” преузети „Гаспромет” с Пала, како се спекулисало?

„Србијагас” ће ускоро преузети предузеће „Гаспромет”, а у Републици Српској очекују да ће се тиме створити предуслови за прикључење тог дела БиХ на планирани крак гасовода Јужни ток. Стратегија „Србијагаса” је да тамо где има велика ненаплаћена потраживања, као у случају панчевачке „Азотаре”, параћинске „Фабрике стакла”, кинкиндског „Металуршко-сирћетног комплекса” постане већински власник и покаже да је могуће партнерство владе, јавних предузећа и приватног капитала.