Казна уместо награде

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, августа – У џепу увек носи новчаницу од пет долара, као средство самозаштите. Да имаш шта да даш напаснику који ти затражи новац, и тако прођеш јевтино и безболно. Јер, никад не знаш шта се крије у ситним препадачима. Било је много случајева у којима су само деловали као агресивни просјаци да би потом изболи или упуцали пролазника који се оглушио о њихов захтев.

Тако гласи један од првих савета које овдашњи староседеоци дају дошљацима. Пет долара су, по њима, нека врста амајлије против ћуди свакодневице која често слисти понеки живот, онако успут и без пробирљивости, као ужурбани службеник „хот-дог”.

Да је следио поменуте препоруке за откупљивање безбедности, Џим Николсон (30) би још био благајник банке Ки у предграђу Сијетла. У критичној ситуацији се јуначио и остао без посла.

Невероватно али истинито

Случај спада, заправо, у антологију „невероватно али истинито”. Пре неки дан је, наиме, пред шалтер за којим је Џим радио ступио човек и предао му врећу, уз одсечан налог: „Трпај паре у њу.” Приметивши да нападач није изговорио уобичајено „ово је пљачка”, благајник му је затражио да покаже оружје. Кад овај то није учинио, остајући при веровању да је довољан само претећи гест, Николсон је прескочио пулт и стуштио се за нападачем који се дао у бег. Стигао га је на улици, ухватио и предао полицији.

Колеге су га дочекале као хероја, спасиоца компанијине имовине. „Био је сјајан, али је награјисао”, чуло се и дошаптавање које га је збунило.

Кад је позван у службу за кадровска питања, понадао се награди за спречену пљачку. Али добио је најстрожу казну.

Уручен му је отказ. Уз образложење да је прекршио правило институције да су „запослени обавезни да сарађују с нападачима и брзо им удовоље, како не би у опасност били доведени животи клијената и службеника”.

Испоставило се да је банка устројена по принципу који препоручује ношење самозаштитних пет долара: задовољи препадача и чувај главу. Резултат Николсоновог „контраделовања” је, пак, био изванредан, бољи од препоручљивог: спречио је похару, сачувао сеф, савладао пљачкаша и таквим подвигом одбранио поредак. Да би после свега био отпуштен, уместо да буде бар похваљен.

„Само се добра дела неминовно кажњавају”, реаговали су ироничари, изражавајући запањеност расплетом у коме је суграђанин „који нам је свима на понос” добио „по носу”. Кажњавањем Николсона, додају, банка је практично позвала у госте све пљачкаше, гарантујући им да без по муке могу да покупе плен.

Није тако, одговорили су браниоци стриктног поштовања норми. Ако не поштујемо прописе, скончаћемо у хаосу, упозоравају.

Наша правила дају предност чувању живота пошто, за разлику од изгубљеног новца, он не може да се поврати, образлаже банчина портпаролка Ен Фостер. И грађанима и службеницима саветујемо да се не супротстављају нападачима, јер би они могли да их усмрте или повреде, изјавили су „Сијетл тајмсу” локални полицијски водник Шон Виткомб и специјални агент ФБИ Фред Гат.

Николсон признаје да је знао за правила и прошао обуку за њихову примену, али да није одолео изазову да се одупре злу. Једно је теорија, а друго пракса, каже, па је реаговао „инстинктивно и у складу с начином на који је васпитаван”.

Сматра да својим поступком није повећао, већ смањио опасност по друге. „Да нисам онемогућио нападача, он би могао да дође у сукоб с полицијом, да изазове пуцњаву, или да оде да пљачка друге банке.” Телевизији Кју-6 је изјавио да би у истој ситуацији опет исто поступио.

Изузетак од правила

Али, тешко да ће опет бити у сличној (не)прилици, пошто је избачен с посла. Тим поводом су покренута шира преиспитивања.

Није ли потреба за повећањем безбедности драстично проширила простор за бирократско понашање, а сузила могућности за индивидуално испољавање и ограничила дух предузимљивости, вредности које су у темељу америчког система? Зар сада, кад порески обвезници сносе терет подмиривања губитака погрешно вођених финансијских институција, да испашта човек који је спасао банкарске улоге? Зашто да усред општег раста незапослености буде отпуштен и службеник који је на радном месту учинио више него што је предвиђено и показао да може да сачува поверену имовину боље него институција која је за то задужена?

Нема места таквим недоумицама, јер се, по правилу, добро награђује ефикасност на послу, указују хроничари. Николсон је, при томе, лоше прошао. Као изузетак и од правила да се највише цени баш изузетност.

Нису му, наравно, сва врата затворена. Уврстио се у урбане легенде. Чест је гост медија.

А чује се да му је понуђено да постане полицајац. Да ради са онима чији је посао обавио хватањем пљачкаша, а коме је, по безбедносним правилима, требало да мирно преда гомилу новца…

Момчило Пантелић