Како спасити културна добра

Приватизовано угоститељско предузеће „Липа”, које у свом саставу има 14 објеката, укупне површине 11.500 квадратних метара, у поседу има и четири објекта за које је општина Новог Пазара проценила да су културно добро. Ова некада угледна фирма продата је недавно за 127 милиона динара, а општинске власти сада покушавају да поврате зграде за које сматрају да, као у случају београдске кафане „Знак питања”, треба заштитити од неизвесне судбине.

Према речима Меха Махмутовића, шефа одборничке групе „За европски Нови Пазар” општина је слала више дописа Агенцији за приватизацију да се четири објекта изузму из продаје фирме, јер представљају културне споменике.

– То су објекти „Амирагин хан”, кафана „Граната”, ресторан „Липа” у центру града и ресторан „Безистан”. Тај ресторан се налази на бедему који је део целине историјског споменика кула Мотруља. Скупштина општине Нови Пазар је већ два пута једногласно донела одлуку да се ти објекти изузму из приватизације и могуће је да следећи корак буде и тужба – каже Мехо Махмутовић.

Истовремено, породица Адема Муртезића из Новог Пазара захтева да јој се врати Амирагин хан, који је национализован 1959. године. Амирагин хан изграђен је у 17. веку, као важна трговачка станица на старом трговачком друму Истанбул–Дубровник и под заштитом је државе.

Махмутовић каже да би, уколико би Агенција за приватизацију прихватила изузеће поменутих зграда, општина могла да се договори са породицом Муртезић.

– За Амирагин хан могао би да се примени Закон о денационализацији, или да се договоримо да постане друштвено предузеће – каже Махмутовић и напомиње да је седам дана пре саме приватизације новопазарска општина упутила допис Агенцији, али да су затим добили објашњење да текст дописа није био формалноправно добро срочен.

Поред културних добара, Махмутовић наводи и да је још једна зграда, на месту на којем се налазила стара медицинска школа, такође спорно приватизована. Она, објашњава наш саговорник, није била у власништву друштвеног предузећа „Липа”, него ју је ова фирма закупила, да би им служила као управна зграда, али се и она нашла на списку за продају. Због тога су, наводи Махмутовић, општинске власти тужиле „Липу”.

Аукцијском продајом, предузеће „Липа” је, како су пренели медији, сада у власништву Хасније Шемсовић, која је угоститељско предузеће купила за 127 милиона динара. Почетна цена износила је 97,5 милиона динара.

Почетком фебруара, угоститељско предузеће „Липа” се, после више неуспешних покушаја продаје, поново појавило у аукцијској понуди Агенције за приватизацију. Ово најзначајније новопазарско предузеће, које постоји 36 година, газдовало је хотелом „Врбак” (4.500 квадрата), хотелом „Рај” (935), рестораном „Бор” (560), кафаном „Центар” (100) и новопазарском бањом са купатилом. Почетна цена „Липе” тада је процењена на 137,3 милиона динара (око 1,4 милиона евра). Хотел „Врбак” у центру Новог Пазара био је један од најбољих у Југославији у време када је отворен, 1976. године.

У јавности је у то време помињано и то да је реална укупна вредност „Липе” око 20 милиона евра. Практично од прве најаве аукцијске продаје „Липе”, дигла се прашина у јавности, али је јавни позив остао непромењен, који је будућем купцу понудио и Амирагин хан, стару зграду новопазарске бање и кафане „Граната” и „Безистан”.

С. Стаменковић

-----------------------------------------------------------

Држава нема времена за културне споменике

Драган Милуновић, правник у Републичком заводу за заштиту споменика, каже да конкретно није упознат са продајом културних споменика у оквиру предузећа „Липа”, али да је брига о заштити културних споменика генерално велики проблем државе.

– Није битно да ли је власник приватник или држава, суштина је у томе да се спроводи закон, а то се често не дешава. Радили смо до сада три пута на Закону о културним добрима, али изгледа да за њега није било сувише интересовања. Треба дефинисати ефикаснију казнену политику, као и обавезе власника културних добара – истиче Милуновић, и напомиње да и сада постоје закони који могу да спрече немар, али се због спорости судова, полиције и инспекције не примењују.

Милуновић каже да Републичка грађевинска инспекција има само неколико запослених, и да на нивоу Републике нема довољно сарадње.

– Нови Закон о планирању и изградњи је брзо усвојен у Влади Србије, мени изгледа да је то због тога да би услови за градњу постали још блажи. Све је учињено да се простор што брже прода, да би се увећавао капитал. Иде се и на то да се инспекцијама на локалном нивоу пренесе надлежност, што опет није добро, јер и овако има сувише корупције. Око новог Закона о планирању и изградњи нас нико није контактирао, као ни Министарство културе. Знам да проучавање архива, старих планова, и археолошких услова изискује време, а инвеститору је најважније да он што пре изгради подземну гаражу. Као и држави да призове инвеститоре. Све је то у реду, али постоји и изрека: „Што је брзо, то је и кусо”. Није битно ко је у питању, држава, или црква, или неко трећи ко брине о културним добрима. На свим нивоима власти, од општине, до града и Републике крши се закон, то је проблем – изричит је Драган Милуновић.

С. Б. С.