Пливачки повратак коренима и текстилу

Сто или педесет одсто од полиуретана, водоотпорна, максимално пловна, не дебља од једног милиметра, без шавова, ултрасонично повезана, направљена и дизајнирана уз обилату помоћ свемирске технологије, била су пливачка одела са којима је у току 2008. и 2009. оборено чак 135 светских рекорда у дугачким (50 м) и кратким (25 м) базенима.

„Нулта тачка” за Светску пливачку федерацију (ФИНА) у новом рачунању времена на „пре и после” био је недавно завршени „мондијал” у Риму када је одлучено да се затворе врата „технолошком допингу” оличеном у високо софистицираним оделима.

Специјално за ту прилику формирана Научна комисија ФИНА треба да до краја септембра или почетка октобра осмисли шта је то данас „фабрички текстил”, материјал од кога ће се убудуће правити костими. Пред Жаном Андерсом Масоном, шефом комисије и директором Лабораторије за полимере и композитне технологије Швајцарског федералног института за технологију је ни мало лак задатак.

Практично, пре полиуретанске ере на снази је остао још једино рекорд Аустралијанца Грента Хакета на 1.500 м (14:34,56 минута) из 29. јула 2001. године.

Главне замерке односе се на то да и мање талентовани и добри такмичари могу са оделима да постижу одлична времена, да пливач у базену све више личи на возача Формуле 1 коме за тријумф неопходна помоћ стиже из боксова у виду савршено припремљених аутомобила, да је пливање изгубило душу и да није више искључива борба човека са човеком и „штоперицом”. Плус, „свемирска одела” су веома скупа (око 350 евра) и могу да се користе тек пет, шест пута, а онда је неопходно обнављати залихе.

Ако се изузму произвођачи због очигледног сукоба интереса, одбрана осталих сводила се на следеће ствари.

Одело је тек део добро упакованог технолошког производа: спортисти данас неупоредиво више користе витамине, разна средства за опоравак, помажу им компјутери и у анализи сопственог, али и пливања противника, побољшани су стартни блокови и много прецизније је мерење (сетимо се само Чавића и Фелпса у Пекингу 2008.).

Технолошка еволуција није искључива привилегија пливача него је добрано захватила готово цео врхунски спорт.

Америчка аеронаутичка и космичка агенција (НАСА) шездесетих година прошлог века бавила се углавном летовима у свемир, али је последњу деценију и кусур направила одлучујући продор у прављењу лоптица за голф, клизаљки и већ наведених одела.

Многи спортови се деле на „некад и сад”. Како би изгледали Новак Ђоковић и Роџер Федерер у међусобном мечу са дрвеним уместо данашњих графитних рекета? Или да само један од њих са „праисторијом” у рукама? Тајгер Вудс и остали користе штапове од титанијума и у неком замишљеном одмеравању снага они из двадесетих година другог миленијума са гвозденим палицама не би имали ни промил шансе. Да ли би феноменална Рускиња Јелена Исинбајева била на висинама недостижним и за поједине мушкарце да користи некадашњу бамбусову, а не мотку од фибера? Бициклиста из 1970. не би имао шта да тражи на свом претешком „оруђу за рад” на овогодишњем „Тур д Франсу” у конкуренцији са титанијумским, као перце лаганим, двоточкашима. Осавремењене су и многе лопте и лоптице, обућа, дресови, итд.

Легенда каже да су Западни Немци у финалу Светског фудбалског првенства поразили фаворизоване Мађаре (били су иначе десетковани повредама) захваљујући и новим „Адидасовим” копачкама.

ФИНА је због природе свог спорта добро одлучила вративши се (за сада на папиру) коренима и старој доброј, ликри, најлону и полиестеру. У таквим условима, једнаким за све (док се не измисли нека „супер ликра”) и будући резултати ће бити плод талента и мукотрпног изгарања на тренинзима.

Зато је наш предлог да се сви рекорди постигнути 2008. и 2009. избришу (или да се бар стави звездица поред њих), па ко у новом распореду снага буде најбољи бар се зна да је до рекорда стигао користећи сопствени производ: ум, снагу, вештину, срце и добро темпирану форму...

Ратко Павловић