Plivački povratak korenima i tekstilu

Sto ili pedeset odsto od poliuretana, vodootporna, maksimalno plovna, ne deblja od jednog milimetra, bez šavova, ultrasonično povezana, napravljena i dizajnirana uz obilatu pomoć svemirske tehnologije, bila su plivačka odela sa kojima je u toku 2008. i 2009. oboreno čak 135 svetskih rekorda u dugačkim (50 m) i kratkim (25 m) bazenima.

„Nulta tačka” za Svetsku plivačku federaciju (FINA) u novom računanju vremena na „pre i posle” bio je nedavno završeni „mondijal” u Rimu kada je odlučeno da se zatvore vrata „tehnološkom dopingu” oličenom u visoko sofisticiranim odelima.

Specijalno za tu priliku formirana Naučna komisija FINA treba da do kraja septembra ili početka oktobra osmisli šta je to danas „fabrički tekstil”, materijal od koga će se ubuduće praviti kostimi. Pred Žanom Andersom Masonom, šefom komisije i direktorom Laboratorije za polimere i kompozitne tehnologije Švajcarskog federalnog instituta za tehnologiju je ni malo lak zadatak.

Praktično, pre poliuretanske ere na snazi je ostao još jedino rekord Australijanca Grenta Haketa na 1.500 m (14:34,56 minuta) iz 29. jula 2001. godine.

Glavne zamerke odnose se na to da i manje talentovani i dobri takmičari mogu sa odelima da postižu odlična vremena, da plivač u bazenu sve više liči na vozača Formule 1 kome za trijumf neophodna pomoć stiže iz boksova u vidu savršeno pripremljenih automobila, da je plivanje izgubilo dušu i da nije više isključiva borba čoveka sa čovekom i „štopericom”. Plus, „svemirska odela” su veoma skupa (oko 350 evra) i mogu da se koriste tek pet, šest puta, a onda je neophodno obnavljati zalihe.

Ako se izuzmu proizvođači zbog očiglednog sukoba interesa, odbrana ostalih svodila se na sledeće stvari.

Odelo je tek deo dobro upakovanog tehnološkog proizvoda: sportisti danas neuporedivo više koriste vitamine, razna sredstva za oporavak, pomažu im kompjuteri i u analizi sopstvenog, ali i plivanja protivnika, poboljšani su startni blokovi i mnogo preciznije je merenje (setimo se samo Čavića i Felpsa u Pekingu 2008.).

Tehnološka evolucija nije isključiva privilegija plivača nego je dobrano zahvatila gotovo ceo vrhunski sport.

Američka aeronautička i kosmička agencija (NASA) šezdesetih godina prošlog veka bavila se uglavnom letovima u svemir, ali je poslednju deceniju i kusur napravila odlučujući prodor u pravljenju loptica za golf, klizaljki i već navedenih odela.

Mnogi sportovi se dele na „nekad i sad”. Kako bi izgledali Novak Đoković i Rodžer Federer u međusobnom meču sa drvenim umesto današnjih grafitnih reketa? Ili da samo jedan od njih sa „praistorijom” u rukama? Tajger Vuds i ostali koriste štapove od titanijuma i u nekom zamišljenom odmeravanju snaga oni iz dvadesetih godina drugog milenijuma sa gvozdenim palicama ne bi imali ni promil šanse. Da li bi fenomenalna Ruskinja Jelena Isinbajeva bila na visinama nedostižnim i za pojedine muškarce da koristi nekadašnju bambusovu, a ne motku od fibera? Biciklista iz 1970. ne bi imao šta da traži na svom preteškom „oruđu za rad” na ovogodišnjem „Tur d Fransu” u konkurenciji sa titanijumskim, kao perce laganim, dvotočkašima. Osavremenjene su i mnoge lopte i loptice, obuća, dresovi, itd.

Legenda kaže da su Zapadni Nemci u finalu Svetskog fudbalskog prvenstva porazili favorizovane Mađare (bili su inače desetkovani povredama) zahvaljujući i novim „Adidasovim” kopačkama.

FINA je zbog prirode svog sporta dobro odlučila vrativši se (za sada na papiru) korenima i staroj dobroj, likri, najlonu i poliesteru. U takvim uslovima, jednakim za sve (dok se ne izmisli neka „super likra”) i budući rezultati će biti plod talenta i mukotrpnog izgaranja na treninzima.

Zato je naš predlog da se svi rekordi postignuti 2008. i 2009. izbrišu (ili da se bar stavi zvezdica pored njih), pa ko u novom rasporedu snaga bude najbolji bar se zna da je do rekorda stigao koristeći sopstveni proizvod: um, snagu, veštinu, srce i dobro tempiranu formu...

Ratko Pavlović