Улагањем у пливање држава штеди

Председник Пливачког савеза Србије (ПСС) Душан Димитријевић сматра да су успеси наших пливача на 13. светском првенству у Риму нова шанса за развој пливања код нас, али сумња да ће се услови за бављење овим спортом поправити брзо. Истиче да слика не може бити лепша без конкретног „мешања” државе.

Многи на пливање гледају искључиво кроз успехе наших пливача, али за једну земљу пливање је много важније као потпора за здравији живот.

– Пливање побољшава здравствену слику нације, с њим млади брже и боље уче. Зато би требало да се укључе министарства здравља и просвете. У САД су израчунали да долар уложен у пливање штеди здравству скоро три долара – каже Димитријевић.

У ПСС тренутно немају прецизне податке о броју базена у Србији и тачној „дијагнози” сваког од њих. Зна се да у нашој земљи има нешто више од 70 базена, од тога две трећине отворених, а по пола великих (50 м) и малих (25 м).

– Најгоре је у Београду: он и има и нема базена – каже Димитријевић. – Кад смо 1973. били домаћини Европског првенства било је пет сјајних објеката, а то се сада свело на Ташмајдан, који још има својих проблема и Бањицу. У оно време мало који град у Европи је то имао, а сад смо у ситуацији да два базена треба да задовоље потребе два милиона људи. Држава није смела да дозволи да се запусте „11. април” и „25. мај”. Нећу Београд да поредим са Западном Србијом где и нема базена – Ваљево, Ужице, Чачак, на северу Шабац... Питање је да ли је оправдана градња отворених базена, јер ти базени, као рецимо онај нови у Лозници, у функцији су свега два месеца годишње... То су објекти за задовољство, какви су некада грађени по индустријским центрима, где су фабрике наменске производње морале да имају базене у којима би држале одређену количину воде за сваки случај, ако дође до неке катастрофе. Тако смо имали базен почетком педесетих и у Севојну и у Витковићима, а и друга места су била опремљена сличнм базенима.

Градња „индустријских базена” је превазиђена...

– Систематском акцијом треба изградити затворене базене, који могу да се користе 12 месеци годишње. Онда ћемо избећи да нам деца у првом разреду основне школе, кад дођу на систематски преглед, буду малтене сва упућена на корективно пливање. Надам се да ћемо имати такав степен обуке пливања да ће пре него што крену у школу деца бити оспособљена за нормалан физички живот. Ко то треба да уради? Па нема ко осим државе! Држава треба да се стара о свом народу. Словенци изградили типске базене, зато што је типски пројекат много јевтинији него да гради свако за себе. Можете за разуман новац, који сигурно није проблем држави ни у ово време економске кризе, да направите пет базена за годину дана.

Колико у Србији има регистрованих пливача такмичара?

– Тај број се у последњих 10 година креће око 600, а много више деце тренира, међутим не такмичи се. Радили смо једно истраживање 1977. и 1978. године, које је објављено 1979, где смо имали више од 73 одсто деце с разним деформитетима у првом разреду основне школе. Сигурно је да се тај проценат данас и повећао.

Многи пливачки центри код нас су пропали, зато што нико о њима није бринуо. Један од таквих базена је и онај у Мајданпеку, а слично је и у Бору. Димитријевић то једноставно објашњава: док је била јака привреда то је функционисало, а кад је привреда пропала...

Да се вратимо на Београд: шта је с највећим пливачким објектима у њему?

– На „Ташмајдану” је завршено реновирање. Комерцијалне цене које се предвиђају клубови неће моћи да издрже. Намеће се питање где ћемо те клубове и ту децу да сместимо. Разумем да један објекат не може да покрије своје трошкове кроз неку прихватљиву цену сата, али дај да нађемо неко решење да се то покрије. Пребацити економску рачиницу на клубове то значи затворити клубове. То није циљ ни људи с „Ташмајдана” ни градске управе у чијој надлежности је „Ташмајдан”. Иста прича је и на Бањици где једино повлашћени положај имају ватерполисти. У вези с „11. априлом”, он уочи сваких политичких избора има светлу будућност. После ових медаља у Риму имамо обећање да ће се покренути проблем „11. априла”. Нисам оптимиста, поготово што је „11. април”, и у време док је радио, имао проблема с температуром воде, јер је директно на топловоду, а тај топловод никада није задовољио стандард температуре у којој би деца могла да раде. Што се тиче „25. маја”, кад се већ иде у реновирање, поздрављам одлуку да се направи центар по светским стандардима, за највећа такмичења.

-----------------------------------------------------------

Проблем и стручни кадар

– Факултети школују професоре, али то је још недовољно да би се они бавили врхунским спортом. Њима је остављено да одлуче да ли ће да се едукују за то. Плате тренера су веома мале. Већина тренера у клубовима није у радном односу. Размишљамо на који начин да натерамо клубове да се то питање реши, да би ти људи имали сигурност. Покренули смо акцију да направимо програм за школе пливања. Због других обавеза и мањка средстава то још нисмо ставили у систем. Идеја је да сви који раде у школицама пливања, добију лиценцу ПСС, да морају да раде по одређеном програму, а да деца добију дипломе да су завршила обуку пливања. Идемо на то да смањимо број непливача у претшколском узрасту. Следећи степен, који произилази из тога, је спортска школа где би деца по јединственом методу на целој територији државе учила технике сва четири стила и из које би се регрутовали пливачи за клубове – рекао је Душан Димитријевић.

-----------------------------------------------------------

Селидба на Кошутњак

Пливачки савез Србије би од јесени требало да се скраси у Кошутњаку. О томе Дмитријевић каже:

– Доста смо причали на тему објеката са министром омладине и спорта Снежаном Самарџић-Марковић и директором Завода за физичку културу Јасминком Поздерцем и очекујемо да ће пливачки спорт ускоро добити своје место где ће моћи да живи и ради. Кошутњак је идеално место, а ја већ 20 година јурим да се он врати спорту, онако како је замишљено кад је грађен. Тамо бисмо имали и канцеларије и термине и преселили бисмо опрему. Постоји идеја да се и два спољна базена, један мали и један велики, у неком наредном периодупокрију , што би била права ствар.

Александар Милетић