Ulaganjem u plivanje država štedi

Predsednik Plivačkog saveza Srbije (PSS) Dušan Dimitrijević smatra da su uspesi naših plivača na 13. svetskom prvenstvu u Rimu nova šansa za razvoj plivanja kod nas, ali sumnja da će se uslovi za bavljenje ovim sportom popraviti brzo. Ističe da slika ne može biti lepša bez konkretnog „mešanja” države.

Mnogi na plivanje gledaju isključivo kroz uspehe naših plivača, ali za jednu zemlju plivanje je mnogo važnije kao potpora za zdraviji život.

– Plivanje poboljšava zdravstvenu sliku nacije, s njim mladi brže i bolje uče. Zato bi trebalo da se uključe ministarstva zdravlja i prosvete. U SAD su izračunali da dolar uložen u plivanje štedi zdravstvu skoro tri dolara – kaže Dimitrijević.

U PSS trenutno nemaju precizne podatke o broju bazena u Srbiji i tačnoj „dijagnozi” svakog od njih. Zna se da u našoj zemlji ima nešto više od 70 bazena, od toga dve trećine otvorenih, a po pola velikih (50 m) i malih (25 m).

– Najgore je u Beogradu: on i ima i nema bazena – kaže Dimitrijević. – Kad smo 1973. bili domaćini Evropskog prvenstva bilo je pet sjajnih objekata, a to se sada svelo na Tašmajdan, koji još ima svojih problema i Banjicu. U ono vreme malo koji grad u Evropi je to imao, a sad smo u situaciji da dva bazena treba da zadovolje potrebe dva miliona ljudi. Država nije smela da dozvoli da se zapuste „11. april” i „25. maj”. Neću Beograd da poredim sa Zapadnom Srbijom gde i nema bazena – Valjevo, Užice, Čačak, na severu Šabac... Pitanje je da li je opravdana gradnja otvorenih bazena, jer ti bazeni, kao recimo onaj novi u Loznici, u funkciji su svega dva meseca godišnje... To su objekti za zadovoljstvo, kakvi su nekada građeni po industrijskim centrima, gde su fabrike namenske proizvodnje morale da imaju bazene u kojima bi držale određenu količinu vode za svaki slučaj, ako dođe do neke katastrofe. Tako smo imali bazen početkom pedesetih i u Sevojnu i u Vitkovićima, a i druga mesta su bila opremljena sličnm bazenima.

Gradnja „industrijskih bazena” je prevaziđena...

– Sistematskom akcijom treba izgraditi zatvorene bazene, koji mogu da se koriste 12 meseci godišnje. Onda ćemo izbeći da nam deca u prvom razredu osnovne škole, kad dođu na sistematski pregled, budu maltene sva upućena na korektivno plivanje. Nadam se da ćemo imati takav stepen obuke plivanja da će pre nego što krenu u školu deca biti osposobljena za normalan fizički život. Ko to treba da uradi? Pa nema ko osim države! Država treba da se stara o svom narodu. Slovenci izgradili tipske bazene, zato što je tipski projekat mnogo jevtiniji nego da gradi svako za sebe. Možete za razuman novac, koji sigurno nije problem državi ni u ovo vreme ekonomske krize, da napravite pet bazena za godinu dana.

Koliko u Srbiji ima registrovanih plivača takmičara?

– Taj broj se u poslednjih 10 godina kreće oko 600, a mnogo više dece trenira, međutim ne takmiči se. Radili smo jedno istraživanje 1977. i 1978. godine, koje je objavljeno 1979, gde smo imali više od 73 odsto dece s raznim deformitetima u prvom razredu osnovne škole. Sigurno je da se taj procenat danas i povećao.

Mnogi plivački centri kod nas su propali, zato što niko o njima nije brinuo. Jedan od takvih bazena je i onaj u Majdanpeku, a slično je i u Boru. Dimitrijević to jednostavno objašnjava: dok je bila jaka privreda to je funkcionisalo, a kad je privreda propala...

Da se vratimo na Beograd: šta je s najvećim plivačkim objektima u njemu?

– Na „Tašmajdanu” je završeno renoviranje. Komercijalne cene koje se predviđaju klubovi neće moći da izdrže. Nameće se pitanje gde ćemo te klubove i tu decu da smestimo. Razumem da jedan objekat ne može da pokrije svoje troškove kroz neku prihvatljivu cenu sata, ali daj da nađemo neko rešenje da se to pokrije. Prebaciti ekonomsku račinicu na klubove to znači zatvoriti klubove. To nije cilj ni ljudi s „Tašmajdana” ni gradske uprave u čijoj nadležnosti je „Tašmajdan”. Ista priča je i na Banjici gde jedino povlašćeni položaj imaju vaterpolisti. U vezi s „11. aprilom”, on uoči svakih političkih izbora ima svetlu budućnost. Posle ovih medalja u Rimu imamo obećanje da će se pokrenuti problem „11. aprila”. Nisam optimista, pogotovo što je „11. april”, i u vreme dok je radio, imao problema s temperaturom vode, jer je direktno na toplovodu, a taj toplovod nikada nije zadovoljio standard temperature u kojoj bi deca mogla da rade. Što se tiče „25. maja”, kad se već ide u renoviranje, pozdravljam odluku da se napravi centar po svetskim standardima, za najveća takmičenja.

-----------------------------------------------------------

Problem i stručni kadar

– Fakulteti školuju profesore, ali to je još nedovoljno da bi se oni bavili vrhunskim sportom. Njima je ostavljeno da odluče da li će da se edukuju za to. Plate trenera su veoma male. Većina trenera u klubovima nije u radnom odnosu. Razmišljamo na koji način da nateramo klubove da se to pitanje reši, da bi ti ljudi imali sigurnost. Pokrenuli smo akciju da napravimo program za škole plivanja. Zbog drugih obaveza i manjka sredstava to još nismo stavili u sistem. Ideja je da svi koji rade u školicama plivanja, dobiju licencu PSS, da moraju da rade po određenom programu, a da deca dobiju diplome da su završila obuku plivanja. Idemo na to da smanjimo broj neplivača u pretškolskom uzrastu. Sledeći stepen, koji proizilazi iz toga, je sportska škola gde bi deca po jedinstvenom metodu na celoj teritoriji države učila tehnike sva četiri stila i iz koje bi se regrutovali plivači za klubove – rekao je Dušan Dimitrijević.

-----------------------------------------------------------

Selidba na Košutnjak

Plivački savez Srbije bi od jeseni trebalo da se skrasi u Košutnjaku. O tome Dmitrijević kaže:

– Dosta smo pričali na temu objekata sa ministrom omladine i sporta Snežanom Samardžić-Marković i direktorom Zavoda za fizičku kulturu Jasminkom Pozdercem i očekujemo da će plivački sport uskoro dobiti svoje mesto gde će moći da živi i radi. Košutnjak je idealno mesto, a ja već 20 godina jurim da se on vrati sportu, onako kako je zamišljeno kad je građen. Tamo bismo imali i kancelarije i termine i preselili bismo opremu. Postoji ideja da se i dva spoljna bazena, jedan mali i jedan veliki, u nekom narednom periodupokriju , što bi bila prava stvar.

Aleksandar Miletić