„Бубамара” пречника 2 метра, тешка 3,5 тоне

Чајниче – Када је Бранислав Машић, декан Пословног факултета Универзитета Сингидунум у Београду, одлучио да обнови давно напуштено породично имање у месту Превизма код Чајнича, смештено на обронцима планина Стакорине и Вучевице, на надморској висини од 1.100 метара, сви су очекивали да ће прво подићи велелепну викендицу.

Уместо тога, професор је, како га овде сви зову, подигао необичан споменик лопти, што је први експонат његовог будућег спортско-рекреационог центра, удаљеног од асфалта у месту Луке 4,8 километара.

– Питају ме многи зашто баш споменик лопти? Зато што је лопта прва дечја играчка са којом стичемо највеће животне радости и пријатељства. Лопта је симбол мира, слободе, среће и планетарности. За фудбал кажемо да је најважнија споредна ствар на свету, „бубамара” се шутира у свим деловима света, уједињујући различите народе и културе, а слично је и са другим колективним спортовима са лоптом. Због лопте и спорта се ратовало, а чешће и мирило. И у древној Грчкој, за време Олимпијских игара, ратови су мировали – појашњава Машић.

Имао је муке професор док није пронашао мајстора, али захваљујући сналажљивости Рада Благојевића из Лука код Чајнича, коме је грађевина хоби, овај необичан бетонски споменик угледао је светлост дана.

– Наша лопта је пречника два метра и састоји се од 20 шестоугаоних и 12 петоугаоних елемената, као и све „бубамаре”. Тешка је 3,5 тоне, за њу је утрошено око две тоне цемента и стотинак килограма арматуре. На пројекту смо радили неколико месеци, у чему су нам помогле и Машићеве колеге професори и студенти са његовог факултета, док је само бетонирање и постављање трајало две седмице – каже мајстор Благојевић.

Тако тек завршена лопта „бубамара” доминира превојем Превизма, где се већ назиру контуре будућег игралишта за мали фудбал, тенис, одбојку и кошарку, мањег базена, те стаза за џогинг. Професор је овде већ довео воду, а ускоро ће изградити и велику чесму.

– Изнад чесме писаће „Вода добре воље”, а испод тога да су је подигле породице Машић, Драшковић, Шеро и Хоџић. Ове последње две су Бошњачке, са којима живимо у одличним комшијским односима. Иначе, ово је лековита вода, добра за очи и грло, а неки кажу и за мушку потенцију. У сваком случају, биће на корист путницима намерницима, јер је има у изобиљу – каже Машић.

На овом месту ни у ове најтоплије летње дане није спарно јер се налази у средишту „руже ветрова“, а поглед „пуца” према Дурмитору, Пљевљима, Прибоју, Међуречју и Сарајеву.

На будућој стази за џогинг, која треба да буде дуга осам километара, већ су постављене клупе и столови за одмор, као и корпе за отпатке. А при шумарку, испод једне брезе и оморике, постављена је и „клупа љубави”!

Подручје Превизме на великом билборду већ је преиначено у Мале Дужи, јер породица Машић води порекло из села Дужи код Шавника.

– Кад ја и супруга стекнемо пензију, сигурно ћу се вратити овде у Мале Дужи, одлучан је професор Бранислав Машић и додаје да би највише волео да ово место људи ускоро прозову једноставном одредницом „Код лопте”.