Књижаре губе трку са хипермаркетима

Готово цела просечна плата „истопиће се” у припремама ђака за нову школску годину. Када се са цене уџбеника додају и намети за школски прибор, торбе, јесење ципеле и јакне, цифра ће се и код најштедљивијих попети и до тридесетак хиљада динара за једно дете.

Родитељ будућег седмака, према подацима Завода за издавање уџбеника, за књиге ће морати да потроши око 10.690 динара. Они који у клупу основне школе шаљу другака, трећака или четвртака уџбенике ће платити више од пет хиљада динара, а за петака, шестака и осмака од седам до отприлике 10.000 динара. Само маме и тате првачића имаће ту срећу да их на клупама сачекају бесплатни комплети књига, а колики ће бити издаци за средњошколце, знаће се тек после првог септембра, када се саберу цене књига које им професори препоруче. Поред Завода, школске књиге су припремили и приватни издавачи. Зато, пре куповине на огласним таблама у школама треба проверити списак уџбеника који су саставили учитељи и наставници уз сагласност разредног већа.

Најјефтинију и најразноврснију понуду школског прибора најављују хипермаркети. У „Меркатору” је већ у току акцијско снижење које ће трајати до шестог септембра. Пад цена се очекује и у другим трговинским ланцима, у „Родићу”, „Суперверу”, „Темпу”… Многи ће се определити да оду у Блок 70, јер се у кинеском тржном центру ранчеви већ могу купити и за мање од 400 динара.

Док већина одлази у велике продајне центре како би пазарила што више и што повољније, књижари се боре да за муштерије које код њих традиционално купују формирају најприхватљивије цене. Већ неколико година добављачи им, каже Стана Крстић, пословођа продавнице ДСВ компани у Македонској улици, дају далеко више набавне цене него продајним центрима.

– Цена свезака, оловака и другог прибора у „Темпу” и „Идеи” је колико је наша набавна. Ранчеви код нас коштају од 750 до 5.750 динара, графитне оловке до 50 динара. Гужву очекујемо прве недеље септембра – рекла је Крстићева.

На Бувљој пијаци ове године остало је свега неколико трговаца школским прибором, док је некада и велики број оних који продају гардеробу у августу и септембру покушавао да заради по који динар и на резачима, свескама, воштаним, воденим и другим бојицама.

– Произвођачи дају дампинг цене хипермаркетима, ми своје морамо да прилагођавамо, па простора за зараду готово да уопште нема. У „Темпу” су се прошле године свеске неколико дана продавале за динар, а ми томе никако не можемо да парирамо – прича један од малобројних продаваца свакојаких реквизита за писање, цртање, резање, увијање, популарних брендова „брац”, „камп рок”, „хај скул мјузик”.

Мирослав Видовић, директор фирме за увоз и дистрибуцију производа из школског програма „Графопапир”, објаснио је да произвођачи желе да буду присутни у хипермаркетима и да за пласирање производа у њима дистрибутерима дају много повољније услове.

– На нашем тржишту највише је заступљена роба из Кине и Немачке. Она се доста разликује и по цени и по квалитету, али један број људи оно што је скупље купује и само због престижа – каже Видовић.

О томе колики стрес за родитеље представља почетак сваке школске године сведоче и бројни интернет форуми путем којих се они једни другима јадају: „Не знам одакле да извадим паре за шестаре, лењире, гумице, фрулице, а Александри се покварио и рајсфершлус на торби коју сам јој купила петнаест дана пред распуст”, „Пре неки дан моје чедо ме изуло за патике и ранац 200 евра, а јуче каже да би јако желела да првог дана у школу понесе нови мобилни телефон. Уопште више не умем да јој кажем не”...