Српске визе за друге земље

Ако грађани Србије од 1. јануара буду стављени на „белу” шенгенску листу, може се догодити да Србија уведе визе неким земљама ван ЕУ чији су грађанидо сада без икаквих препрека прелазили српску границу.

Доктор Владимир Гречић, сарадник Института за међународну политику и привреду у Београду, каже да би тај потез уследио по препоруци ЕУ, која је након доласка неке државе не „белу” шенгенску листу у позицији да поставља услове, важеће и за земље шенгенског система.

– Уколико то ЕУ од ње буде тражила, Србија, која толико жели да има безвизни режим са ЕУ, пре ће се одлучити да уведе визе неким земљама него да изгуби то што има – оцењује Гречић у разговору за „Политику”.

Најава да би тако нешто могло да се догоди стигла је већ из Македоније, која би од почетка следеће године требало да се заједно са Србијом и Црном Гором нађе на „белој” шенгенској листи. Визна либерализација за путовање грађана Македоније у ЕУ могла би да доведе до ограничења уласка становника Косова и Метохије и Албаније у Македонију.

Портпарол македонског министарства спољних послова ову вест није потврдио нити демантовао, али је навео да увођење виза за две суседне земље неће бити избор Македоније већ ће зависити од препоруке ЕУ.

Доктор Гречић, који се дуго бави проблемом миграција у Европи, објашњава да ће ЕУ настојати да се заштити од нежељених миграција са стране, јер житељи трећих земаља могу преко земље која ужива повластице „белог” шенгена лакше да уђу на територију ЕУ.

Држава која долази на „белу” шенгенску листу свакако мора да преузме све европске стандарде заштите од уласка становника из трећих земаља, па се отуд може очекивати и притисак ЕУ на Србију у правцу смањења могућности да она постане транзитна земља за илегалне канале према ЕУ. Ступање на „белу” шенгенску листу не мора обавезно да значи моменталну промену визног режима Србије, али до постепеног усклађивања мора да дође, уколико желимо да будемо чланица шенгенске зоне.

Наш саговорник подсећа на то да Унија тежи да заштити своје тржиште рада. Мада грађани земаља које се налазе на „белој” шенгенској листи немају могућност легалног запошљавања у земљама ЕУ, Брисел је, наравно, свестан тога да често постоји рад „на црно” и да многи послодавци, уколико могу да дођу до радне снаге истог профила, радије запошљавају оне чији рад треба мање да плате.

– Ако би притисак такве радне снаге био претерано велики, то би сигурно дестабилизовало европско тржиште рада – подвлачи Гречић и указује на пример Чешке, којој је Канада поново увела визе због тога што је либерални визни режим са ЕУ, чија је Чешка чланица, довео и до великог прилива држављана Чешке у ту земљу.

Кад је реч о Србији, Божидар Ђелић, потпредседник Владе Србије задужен за европске интеграције, недавно је поручио да ће, по доласку Србије на „белу” шенгенску листу, држава оштро санкционисати сваки покушај злоупотребе либерализације визног режима са ЕУ.

ЕУ нарочито води рачуна о томе да се заштити од шверца наркотика и трговине људима. Због тога би, према Гречићевом мишљењу, на списку земаља за увођење виза за Србију могле најпре да се нађу оне земље из којих постоји највећа опасност од увоза те врсте криминала.

Од следеће године, уколико ЕУ укине визе за поменуте три балканске земље, у непосредном суседству нећемо имати државу која и сама није на неком европском безвизном режиму. Међутим, на списку земаља са којима Србија сада има либералан визни систем налазе се и неке азијске и латиноамеричке земље из којих полазе снажни илегални „таласи”.

Милица Делевић, директорка Канцеларије за европске интеграције Владе Србије, изјавила је да је визни режим Србије већ сада доста усклађен с европским.

Истичући да ће тај режим бити постепено усклађиван и да је добро с тим у вези погледати примере земаља које су већ прошле пут од „белог” шенгена до чланства, Делевићева је навела да је, рецимо, Мађарска визе увела грађанима Србије 2003, и то оправдала уласком у ЕУ. Румунија је такав корак направила 2004. године, а Бугарска 2007, такође с оправдањем због уласка у ЕУ, мада су се обе земље исте године придружиле Унији.

Б.Чпајак