У потрази за пиратима

Сервис ВАЦ-а
Аденски залив, августа – Позив за помоћ стигао је до италијанске корвете „Командант Борсини” у 11 сати по локалном времену. Положај – 13 степени 27 минута на север, 47 степени 57 минута на исток – усред залива између Сомалије и јеменске обале.

„Трговачки брод напали су пирати и јавља се на каналу 16”, каже Анђело Бјанки, старији поручник бојног брода „П-491”, који обично патролира морем око Сицилије, а сада лови пирате у оквиру мисије ЕУ под називом „Аталанта”.

„Контранапад за 15 минута”, наређује командант у централној команди операција (ЦКО). „Хеликоптер да узлети за пет минута”. Притиска дугме које се пали и светли црвено. На екрану се виде четворица мушкараца који трче до хелидрома на крми патролног брода. Корвета мења курс: удаљени смо само пет миља од пирата. „Борсини” сече дубоке плаве воде, које су мирне као језерце за патке.

На палуби се спрема осморо припадника оперативне групе. Паола из Падове, 28-годишњaкиња, војник, и остатак тима, сви наоружани аутоматским пиштољима, улазе у хидроглисер са задатком да пронађу пирате и ухапсе их. Температура је достигла 46 степени Целзијуса, небо је магловито, а видљивост слаба.

Хеликоптер скреће удесно. Задатак му је да баци димну бомбу на пиратски брод. Тридесетпетмилиметарски митраљез спреман је за испаљивање сигнала упозорења. На ушима су нам штитници. Старији поручник бојног брода Бјанки, немаран и са пола цигарете у углу усана, издаје наређење. Изненада се разлеже детонација која пара уши, а за њом следи рафална паљба из 35-милиметарског митраљеза и неколико плотуна. Гумени чамац са морнаричким тимом у пуној брзини сече таласе. У року од неколико минута све је готово. Хеликоптер се враћа. Прерушени маринци ухапсили су „пирате” и доводе их на палубу. Капетан узвикује: „Акција завршена” и додаје: „Ово је била вежба”.

Откако је у јулу мисија почела, 75 мушкараца и две жене нису били ни са једним пиратом „лицем у лице”. Пиратерија, међутим, цвета у Аденском заливу где пролази више од 20.000 пловила. Током прве половине године било је 84 напада, од тога 44 на источној обали Сомалије а тренутно пирати држе десет трговачких бродова и њихове посаде. Маринци у заливу стално су на опрезу и врше притисак на пирате.

Сада је поново летња сезона: време монсуна је завршено, ветар „канзим” јењава, море је мирније. Данашње пиратске акције немају никакве везе са пљачкама некадашњих гусара. Они захтевају огромне откупнине и понашају се као предузетници који поново инвестирају своје зараде у веће бродове и боље наоружање. „Са удаљености од 200 километара могу да прочитају регистарски број било ког брода”, каже нам италијански официр. „Знају којом рутом плове и који товар превозе.”

У међувремену, четири мултилатералне морнаричке групе делују око рога Африке, уз појачање ратних бродова из Кине, Индије, Русије, Малезије, Јапана и Ирана. Команданти међусобно усклађују маршруте за патролирање. Пре овога, ЕУ је имала проблеме у започињању своје прве поморске акције. Иако борба против пиратерије поништава све захтеве за строгом процедуром у резолуцији УН, за ауторизацију су се водили дуги и озбиљни преговори.

Немачки скептици имали су највише примедби. „Понашање наше владе није чврсто и одлучно, што је позитивно”, каже пуковник Улрих Кирш, председавајући Савезног удружења активних и бивших припадника Бундесвера, и додаје: „Не можемо а да не нападамо пиратске бродове”. Члан парламента испред ЦСУ Ханс Петер Ул још је захтевнији: „... треба сместа потопити пиратске бродове.” То се, међутим, не дешава, као ни опасне и рискантне акције за ослобађање заробљених посада.

Ипак, ангажовање морнарице не представља „путовање у топле регионе”, како је то министар за иностране послове Франк Валтер Штајнмајер згодно рекао. Тренутно су укључене две фрегате, „Рајнланд-Фалц” и „Бранденбург” и један извиђачки авион. „Овај проблем нећемо решити војном акцијом”, закључује немачки командант. Неопходно је да се помогне Сомалији, и то не само у борби против пиратерије „већ и у реконструкцији јавних структура”. Пуста жеља коју нико не жели да оствари – свакако не војним акцијама.

Сведоци смо свакодневних догађаја у извиђачком авиону П-3 А: авион са пропелерима опремљен бројним компјутерима са висине од око 3.000 метара осматра задати део „Аутобана” – што је име транзитног пута којим пролазе пловила у правцу Индијског океана или Црвеног мора. „Заробљени бродови нису се придржавали правила и одлучивали су се за пречице”, извештава официр Арно Ф. из Келна.

Радар не може да лоцира пиратске глисере, али камера на П-3 А може. У 9.17 лоцирала је један чамац. На екрану се виде четворица наоружаних мушкараца како стоје и дугачке лестве. „Спуштамо се да би могли да нас виде”, чујем како говори оператер. Видик се мења док се спуштамо. Чамац успорава и мушкарци седају. Оружје и лестве нестали су преко палубе.

Овај пут видели смо „истинске” пирате.

Рихард Кислер

----------------------------------------

Мањак бродова

Ради безбедности трговачких бродова, морнаричке јединице из 13 земаља распоређене у четири мултинационалне групе и из осам земаља под националном командом учествују у лову на пирате. Мисијом ЕУ „Аталанта”, коју чине 14 пловила и три авиона, тренутно се координира са шпанске фрегате „Нумансија”, а под командом је британског адмирала у Нортвуду, у близини Лондона. На терену команданти се жале да са мањком ратних бродова неће успешно обавити своју мисију у мору чија је површина више него девет пута већа од површине Немачке.