Дрина ће заобићи Павловића мост

Богатић, Бадовинци – Пола Бадовинаца ујутру устане и нема шта да ради у Србији. Само им кућа овде, а сва земља с друге стране Дрине. Већина тако живи – да би дошли до наше дедовине свакодневно прелазимо мост, две царинске службе и две полиције. А ми чак и не улазимо у туђу државу. Чим сељак пређе мост, не иде право, већ скреће лево ил’ десно и иде некатегорисаним путевима... Па опет нам траже зелени картон и потврде за све и свашта – од доказа да смо власници земље, до папира за семе, ђубриво, пестициде, треба нам потврда када насечемо дрво за огрев, ако хоћемо да пренесемо купус, паприку... Много зависи и од цариника, какав је он човек... Па одмах се види ко је шверцер, а ко иде на своју њиву. Проблема стално има, покушавамо да их решимо лепо, свакодневно смо на вези са општином Бијељина... али кад догори знају сељаци да припрете и блокадом моста...

Овако нам причају Милан Делић, секретар МЗ Бадовинци, и Драги Ристић, нови председник Савета МЗ, објашњавајући да је суштина проблема у томе што је Србија, односно граница са БиХ, на неким местима и до три километара са оне стране Дрине, али је царински пункт постављен на мосту. А то што је Дрина крива, што се катастарске књиге и царински пункт не поклапају и што се ћуприја свакодневно прелази уз тешку муку, и нису највећи проблеми, углас кажу.

Највећи проблем је то што Дрина тренутно одрања најплодније земљиште у Мачви, рони земљу коју никада пре није. Вода готово свакодневно односи кукурузе и шуме, рони њиве које никада у историји није ронила, а посао обалоутврде се, по мишљењу сељана, „не ради никако или се ради ал’ не како треба“.

– Једино се одржава Павловића мост, јер ако се не би одржавао, он би дошао на суво. Посебно су нам угрожени атари Дубовић и Куртовића ада, где је Дрина створила ново корито и последњих пет година одронила стотинак хектара. На територију десне обале река је ушла најмање 300 метара. Имамо доста грађана који су практично изгубили све. И није ни чудо што неће да причају више чак ни са новинарима. Доста им је празне приче и обећања. Гневни су и на вас и на нас и на власт у Београду – говори секретар Делић, док стојимо на одроњеној њиви на локалитету Куртовића ада.

Ту је багер, ради се на обалоутврди неких 150 метара, иако би по његовом мишљењу „требало најмање 500“. Руком показује на преграду од дробљеног камења коју је Дрина заобишла и отворила нови рукавац према шуми и њивама.

– Шта је то ако не грешка стручњака и пропала инвестиција. Силни кубици камена остали су у води… Вероватно нико неће преузети одговорност, иако су били упозорени од стране бадовиначких сељака, да то не пије воду, да се Дрина не може преградити… прича Делић док се упознајемо са Миланом Којићем званим Манда.

– Шта штите тамо на Куртовића ади? Овде треба да се штити, овде у Дубовићу Дрина рони њиве које никад није. Задњих пет година Дрина је Којићима, Јевтићима и Бајуновићима, све велике фамилије, одломила сигурно 50 хектара. Погледајте, као дете сам тамо орао с оцем. А како сад да пређем, нит’ има скеле, нит’ моста, а гро земље је у кориту. Пут је пре 10 година био с оне стране шуме – руком нам показује у даљину. Испред одроњене њиве на чијој ивици стојимо је ново корито које је река створила због преграде, иза корита шума, а иза шуме тек је „права“ Дрина. Хектари и хектари „прогутане“ дедовине. Питање је када се вратите да ли ће овог пута бити – каже нам Манда док нас испраћа – ви напишите како сте видели, али не верујем да ће ту бити икакве помоћи, власт нас се сети само пред изборе.

Слободан Ђурковић, директор Дирекције за пољопривреду и село у општини Богатић, каже да је од 38.000 хектара, око 4.100 остало на страни БиХ.

– Сваког дана се граница на Дрини мења, више нико не зна тачно колико је хектара однето. Само МЗ Бадовинци тражи 3.500, Црнобарски Салаш око 500, Црна Бара тражи стотинак хектара… Дрина има опасан ударац, нарочито у пролеће када у дану нестане по 20–30 хектара... И увек удара у нашу страну, никако у босанску, јер је пад терена ка нашој страни – прича нам Ђурковић док показује карту овог краја и сликовито објашњава: темељ цркве у Бадовинцима је у равни торња цркве у Шапцу.

Овде стојиш и гледаш како земља нестаје, каже. Имали смо и трагедију на ушћу, када је ноћу „нестао“ пут односећи и момке који су се враћали из насеља викендаша.

– Овде није проблем само државне границе, већ и људске егзистенције. То су сељаци, немају друге школске спреме, шта им преостаје да раде ако изгубе сву земљу? Угрожен је и сам мост, јер ако Дрина уђе у старо корито – тећи ће поред моста – тврди Слободан Ђурковић, показујући табаке папира са апелима, молбама, упозорењима који су слати у Београд.

А представници локалне власти Милан Делић и Драги Ристић кажу да свако општинско руководство чини све што може, да и сами имају њиве, али да се о парама не одлучује у Бадовинцима већ – у Београду. Овде је иначе на власти коалиција ДСС–СПС–СРС.

Др Никола Марјановић, директор „Србијавода”, објашњава нам своју муку.

– Једноставно речено – пара нема. Примера ради, 2006. године смо из буџета добили 2.650.000.000 динара, а ове само 800 милиона за све активности. Од тога је око 120 милиона за нове радове. Са тим парама не можемо да урадимо ништа. Ово друго је све одржавање већ постојећих објеката – каже др Марјановић, објашњавајући да је са општином Лозница у току израда техничке документације како би се тражила средства од међународне заједнице.

Уз опаску да је Дрина дуга и да не може да познаје баш сваки метар, директор на примедбе сељана одговара да преграда у Куртовића ади није завршена, а да је у Дубовићу озбиљан проблем нелегална експлоатација шљунка и песка. „Србијаводе“ су надлежне само за издавање дозвола, колико му је познато и водопривредни инспектори раде свој посао, али нешто запне када уђе у судске канале...

И Милан Делић потврђује да илегална експлоатација јесте проблем, али не у Дубовићу – експлоатација је низводно, километар-два од угрожених локалитета.

Сити празних обећања, бадовиначки сељаци сад поручују да ће да туже државу… Дрину не могу.