Раме уз раме с Чавићем

– На локалном Радио Бару најављен је као младић који је стајао поред Милорада Чавића на балкону скупштине града Београда и коме је клицало десетине хиљада окупљених грађана. Тек што је напунио 18 година (рођен 27. марта 1991), а већ је остварио тај можда највећи сан спортиста са ових простора – да стоји на чувеном београдском балкону, о чијој патриотској улози и спортском миту бруји југоисточна Европа.

Реч је о Николи Рондовићу, рођеном Баранину, члану прве петорке репрезентације Србије која је на јуниорском првенству Европе за играче рођене 1991. и млађе, у Француској, освојила титулу шампиона.

– То је заиста чудесан, незабораван осећај. Док смо пролазили кроз онај шпалир ка балкону, видео сам невероватну жељу младића и девојака да нас дотакну. Стајати уз раме са Чавићем, Нађом и сјајним ватерполистима је изузетна част – вели Никола, васпитани младић лепог осмеха и држања, висок 207 центиметара који узгред додаје да се највише клицало Чавкету и голману Сору.

Пре четири године је дошао у Београд, у Црвену звезду која је била конкретнија од Партизана. Први пут се одвојио од куће и са њим је у прво време била мајка. Када су крила очврснула и када је Никола узлетео, мајка се вратила у Бар.

– Пред финалну утакмицу са Французима, из Београда нам је стигла вест да ћемо, уколико освојимо титулу, стајати на балкону. Нисмо баш сасвим поверовали, али нам већег мотива није требало да пружимо све од себе и реванширамо се домаћинима за пораз у групи – прича Никола.

Младић из Бара је у београдској Првој гимназији завршио прве две године средње школа, а потом је, због нагомиланих обавеза, школовање ванредно наставио у Улцињу, такође у гимназији. Преостало му је да матурира.

На питање због чега се одлучио да игра за репрезентацију Србије, одговара да је имао понуде из обе државе, бивше чланице државне заједнице Србија и Црна Гора, али се одлучио за Србију, јер је и у време раздвајања живео у Београду, а за репрезентацију су играли они са којима се свакодневно дружи. Уосталом, у екипи Србије која је освојила златну медаљу у Лиону су још тројица играча који вуку корене из Црне Горе (Јарамаз је рођен у Никшићу, Бешовић у Подгорици, а Анђушић је пореклом из Пљеваља).

Недавно је потписао први професионални уговор са Црвеном звездом на четири године.

– Жао ми је што Светислав Пешић није остао, али и без њега Звезда је Звезда, велики тим и учинићу све да се наметнем његовом наследнику – каже Никола, који потиче из угледне кошаркашке породице.