Живот ме је научио свему

"Ако музику схватите као романсу, онда је блуз моја прва љубав, моја жена. И са мном је све време," речи су музичара кога је довољно представити са само три речи – човек, гитара и глас. Крис Рија, један од најзначајнијих британских певача, гитариста и композитора одржаће концерт у Београдској арени 4. марта у оквиру европске турнеје. Кристофер Антон Рија, који је рођен је 1951. године у Мидлсброу, своју прву гитару купио је са 19 година. Иако је у досадашњој каријери продао око 30 милиона албума, пробој на светску музичку сцену није био нимало лак за Криса Рију. Деби албум овог музичара "Whatever Happened to Benny Santini?" објављен је 1978. године, али је до плоче која ће постати број један на британској листи морао да се стрпи 11 година. То му је пошло за руком тек са албумом "The Road to Hell". Рију, кога памтимо по нумерама "On the Beach", "The Road to Hell", "Blue Caffe", "Josephine", почетком новог миленијума задесили су проблеми са панкреатитисом. Лекари су му дали 50 одсто шансе да преживи инфекцију панкреаса. Обећао је тада да ће се, уколико преживи операцију, вратити блуз коренима.

"Тек када се озбиљно разболите и проведете шест месеци у кући, застанете и схватите да није све онако како сте замишљали. Све што сте урадили, распада вам се у том тренутку пред очима и почнете да се питате шта вам је требало да се уопште бавите рокенролом," причао је тада.

Иако је рекао да више неће снимати соло плоче и да ће 2006. одржати последњу турнеју, предомислио се. Најпре је прошле године објавио живи албум симболичног назива "The Road to Hell and back", а пре два месеца објавио је да креће на европску турнеју и да ће објавити нову књигу и албум "The Return of the fabulous Hofner blue Notes".

Прослављени музичар Крис Рија открио нам је да на турнеју, у оквиру које долази у наш град, креће крајем месеца.

– Мислим да ће овога пута све бити боље, јер имам нови бенд и стварно се радујем што ћу свирати са момцима којима сам се дивио годинама – Колином Хачкинсоном, познатим блуз басистом и Нилом Дринквотером, госпел пијанистом. Чини ми се да сам коначно веома близу онога где желим да будем, бар када је музика у питању. Залазим у музичко поље у коме нико раније није био, а то је нека средина између европског госпела и блуза. Мислим да људи који још увек раде, као што су Ван Морисон, Марк Нофлер, Ерик Клептон стално трагају за нечим новим, другачијим. Не познајем ниједног великог музичара који је сваки пут био срећан оним што је урадио.

Блуз је његова љубав, сликарство такође. На радост многих, поново је на сцени.

– За мене је то природни ток, јер кад год правим плочу настављам свој пут. Када сам био болестан нисам могао нигде да идем, нисам могао да радим ништа, једино што сам имао били су моја музика и моје сликање. У новој књизи "The Return of the fabulous Hofner blue Notes" пишем о музици педесетих и објашњавам како се претворила у европски блуз. То је било лепо путовање.

Ове, 2008. године прославиће две деценије од изласка деби албума. За тих 20 година снимио је више од 20 албума. Међутим, прошлост га не занима.

– Нисам колекционар, никада не сакупљам ствари, нити се осврћем уназад. За мене је највећа радост када стварам нову музику. Енцо Ферари је једном рекао да је његов омиљени "ферари" онај следећи. Мислим да се то односи и на мене.

Када видимо значајне музичаре заједно, увек се питамо о чему они причају. Но, британски певач, гитариста и композитор истиче да музичке приче нису нимало интересантне за ширу јавност.

– Знате, када бисте чули разговор између људи као што смо Марк Нофлер и ја, уверили бисте се да стално причамо о проблемима са гитарама, појачалима... То је живот који живимо и понекад га износимо у јавност. Али, то не значи да желимо да будемо познати.

Прича да је Божић за њега веома значајан празник. Прославља га са породицом на старомодан начин.

– Мислим да то тако треба, јер је то добро за нас и наше душе. Не треба да заборавимо да Божић постоји. Људи воле тај празник, прија им осећај добре воље и мислим да треба да будемо пажљиви да не бисмо изгубили ту лепу традицију. Нажалост, свет је данас пун глупости.

Савремене музичке тенденције не прати. Поп се, по његовом мишљењу, потпуно изобличио. Не мисли само он тако, већ и његове ћерке које имају 24, односно 18 година.

– Пре неки дан је било нешто на телевизији и нико у нашој кући није застао да то погледа, јер смо сви мислили да је у питању реклама. Звучало је као реклама, а био је у питању нови сингл Кајли Миног. Чак су и моје ћерке само на кратко погледале. Данас има толико вештачких песама које никога не дирају у срце.

Упркос фами да велике звезде не раде ништа од кућних послова, Рија признаје да му кулинарство није "страна ствар".

– Наравно да кувам, али када на мене дође ред. Једино не косим траву у башти. То је договор од пре много година.

Долази из велике породице. Има два брата и четири сестре. Отац, Камилио Рија имао је ланац "Rea′s Ice-cream" продавница у којима је стално пуштао његову музику. Упркос томе, признаје да се његовој породици није свидело што је музику одабрао као животно опредељење.

– Мислио сам да ћу полудети јер сам музиком почео да се бавим тек са 20 година. Да сам био тинејџер, рекли би ми да је то нормално. Међутим, ако са двадесетак година почнеш да купујеш инструменте и свираш нешто што си слушао на мамином радију, нормално је да породица буде забринута због тебе.

Увек истиче да му је породица најважнија у животу. Са супругом Џоан има две ћерке – Џозефин и Џулију Кристину. Све три су "добиле" по једну песму – "Stainsby Girls", "Josephine" и "Julia".