С вирусима увек опрезно

Желим да верујем да је новонастала „планетарна хистерија“ поводом наступајуће пандемије вирусом инфлуенце А (H₁N₁) последица, пре свега, нашег незнања о биолошким могућностима, разноврсности и значају/упливу вируса на наш целокупан живот, а не „производ“ планираног и дозираног утицаја фармацеутских кућа, медија или неких непрепознатих група које желе да скрену пажњу јавности са неких горућих економских тема. Познато је, да од око 5.000 различитих вируса, бар тридесетак, у овом тренутку, има пандемијски потенцијал. При томе, животињски свет је једна велика „природна лабораторија“ у којој настају измењене (мутантне) форме вируса са новим особинама (антигенима) које омогућавају прескок баријере врсте, односно улазак вируса у хуману популацију.

У следећем кораку може доћи и до „мешања“ хуманог и животињског вируса (тзв. прерасподела генетичког материјала),што резултира стварањем „новог“ вируса са којим наш имунски (одбрамбени) систем нема искуства. У том тренутку стварају се реалне претпоставке за рапидно ширење вируса са свим последицама које оно доноси: медицинске (компликације, смртност), економске, социјалне, етичке,итд.

При процени опасности од неке пандемије, од медицинских радника (епидемиолога, вирусолога, инфектолога) увек се траже егзактни одговори на два питања: вероватноћа да ће до пандемије доћи и последице које она доноси. Када је у питању инфекција вирусом инфлуенце А (H₁N₁), одговор на прво питање је афирмативан–пандемија је у току и потребно је време за „пуни замах“.

На друго питање, када се ради о медицинским аспектима проблема, одговор је, за сада, охрабрујући. Клинички ток болести, виђене компликације и исход болести је готово идентичан као код тзв. сезонског грипа. Лекари примарне здравствене заштите и инфектолози би рекли: већ виђено, доживљено и научено. Међутим, мудрост, искуство и знање увек налажу опрез када су у питању вируси. Током пандемије могуће су мутације вируса и прерасподела гена са нпр. вирусом авијан инфлуенце А (H₅N₁), или неким другим вирусом, што би резултирало тежим клиничким током болести, многобројним и различитим компликација, па и већом смртношћу. Здравствени систем, па и цело друштво–држава морају бити спремни и за тај сценарио. Досадашњи рад епидемиолога,вирусолога, инфектолога... па и целог здравственог система и власти улива реалан оптимизам и веру да смо спремни и за теже изазове. Битна, а можда и пресудна, карика у превенцији и ублажавању ширења H₁N₁ инфекције јестестручно и промишљено вођена вакцинација. Очигледно вакцине неће бити за све, тако да јасно треба дефинисати приоритете, односно особе са високим ризиком за оболевање и развој компликација нпр. труднице, здравствене раднике и службена лица, популационе групе од шестмесеци до 24 године, од 24 до 65 година са хроничним болестима или ослабљеним имунитетом, особе које брину о деци, итд.

И ова пандемија учврстила је моје убеђење о значају и неопходности бржег развоја Института за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“, као круцијалног фактора у дијагностици и превенцији инфективних болести. Не треба бити посебно мудар, па закључити да се ради о установи од националног значаја.

председник Здравственог савета Србије