S virusima uvek oprezno

Želim da verujem da je novonastala „planetarna histerija“ povodom nastupajuće pandemije virusom influence A (H₁N₁) posledica, pre svega, našeg neznanja o biološkim mogućnostima, raznovrsnosti i značaju/uplivu virusa na naš celokupan život, a ne „proizvod“ planiranog i doziranog uticaja farmaceutskih kuća, medija ili nekih neprepoznatih grupa koje žele da skrenu pažnju javnosti sa nekih gorućih ekonomskih tema. Poznato je, da od oko 5.000 različitih virusa, bar tridesetak, u ovom trenutku, ima pandemijski potencijal. Pri tome, životinjski svet je jedna velika „prirodna laboratorija“ u kojoj nastaju izmenjene (mutantne) forme virusa sa novim osobinama (antigenima) koje omogućavaju preskok barijere vrste, odnosno ulazak virusa u humanu populaciju.

U sledećem koraku može doći i do „mešanja“ humanog i životinjskog virusa (tzv. preraspodela genetičkog materijala),što rezultira stvaranjem „novog“ virusa sa kojim naš imunski (odbrambeni) sistem nema iskustva. U tom trenutku stvaraju se realne pretpostavke za rapidno širenje virusa sa svim posledicama koje ono donosi: medicinske (komplikacije, smrtnost), ekonomske, socijalne, etičke,itd.

Pri proceni opasnosti od neke pandemije, od medicinskih radnika (epidemiologa, virusologa, infektologa) uvek se traže egzaktni odgovori na dva pitanja: verovatnoća da će do pandemije doći i posledice koje ona donosi. Kada je u pitanju infekcija virusom influence A (H₁N₁), odgovor na prvo pitanje je afirmativan–pandemija je u toku i potrebno je vreme za „puni zamah“.

Na drugo pitanje, kada se radi o medicinskim aspektima problema, odgovor je, za sada, ohrabrujući. Klinički tok bolesti, viđene komplikacije i ishod bolesti je gotovo identičan kao kod tzv. sezonskog gripa. Lekari primarne zdravstvene zaštite i infektolozi bi rekli: već viđeno, doživljeno i naučeno. Međutim, mudrost, iskustvo i znanje uvek nalažu oprez kada su u pitanju virusi. Tokom pandemije moguće su mutacije virusa i preraspodela gena sa npr. virusom avijan influence A (H₅N₁), ili nekim drugim virusom, što bi rezultiralo težim kliničkim tokom bolesti, mnogobrojnim i različitim komplikacija, pa i većom smrtnošću. Zdravstveni sistem, pa i celo društvo–država moraju biti spremni i za taj scenario. Dosadašnji rad epidemiologa,virusologa, infektologa... pa i celog zdravstvenog sistema i vlasti uliva realan optimizam i veru da smo spremni i za teže izazove. Bitna, a možda i presudna, karika u prevenciji i ublažavanju širenja H₁N₁ infekcije jestestručno i promišljeno vođena vakcinacija. Očigledno vakcine neće biti za sve, tako da jasno treba definisati prioritete, odnosno osobe sa visokim rizikom za obolevanje i razvoj komplikacija npr. trudnice, zdravstvene radnike i službena lica, populacione grupe od šestmeseci do 24 godine, od 24 do 65 godina sa hroničnim bolestima ili oslabljenim imunitetom, osobe koje brinu o deci, itd.

I ova pandemija učvrstila je moje ubeđenje o značaju i neophodnosti bržeg razvoja Instituta za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“, kao krucijalnog faktora u dijagnostici i prevenciji infektivnih bolesti. Ne treba biti posebno mudar, pa zaključiti da se radi o ustanovi od nacionalnog značaja.

predsednik Zdravstvenog saveta Srbije