Петак, 03.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Оназисово острво на продају

Оназисово острво на продају
Фотографија са венчања Аристотела Оназиса и Џеки Кенеди, 1968. године на Скорпиосу (фотодокументација "Политике")

Од нашег дописника
Атина, 10. августа – Грци су у шоку, дубоко разочарани одлуком Оназисове унуке да прода породично острво Скорпиос на коме су сахрањени њен деда, мајка и ујак. Атина Оназис, како преноси овдашња штампа позивајући се на напис у британском „Санди експресу”, озбиљно размишља о овом потезу којим би инкасирала 120 милиона евра.

Друга је ствар шта о томе мисле Грци, јер Атина, која је одрасла у иностранству, далеко од домовине својих предака који су јој оставили славно име, породично бреме пуно трагедија и зле коби али и преко две милијарде евра наследства – Гркиња сигурно није. Она чак не говори ни језик своје трагично преминула мајке Кристине, коментаришу грчки листови и подсећају да у земљу ретко долази, да јој је грчка традиција далека и страна, да је већ полако почела да распродаје дедовину.

(/slika2)Ово је други пут да Атина Оназис, која је пуноправна наследница постала пунолетством 2003. године, јавно говори о продаји острва Скорпиос у Јонском мору, недалеко од Лефкаде. То је приватно острво са необичним растињем, веома богато вегетацијом, које је свету постало познато 1968. године када су се на њему венчали грчки бродовласник Аристотел Оназис и удовица америчког председника Кенедија – Жаклина Кенеди, познатија као Џеки О. После смрти Оназиса, острво на коме је бродовласник сахранио и свог сина јединца Александроса, који је погинуо пилотирајући сопственим авионом, прешло је у наследство ћерке Кристине Оназис. После њене трагичне смрти, наследница је постала Атина Оназис Расел.

Чињеница да су на Скорпиосу сахрањени њени најближи преци, Атину, по свему судећи неће зауставити од намере да га прода. Наиме, трошкови које има око њега су велики, а приход никакав.

Као други могући разлог за продају Скорпиоса наводи се незадовољство Оназисове наследнице понашањем грчких власти које су одбиле да дају држављанство њеном супругу Бразилцу Алвару Алфонсу де Миранди. Наиме, непосредно пред Олимпијаду у Атини 2004. она је затражила грчко држављанство за Алвара како би могао да се под грчком заставом бори у такмичењима у јахању. Негативни одговор јако је разочарао Оназисову наследницу која је после тога још ређе навраћала у Грчку и лагано почела да распродаје богатство које је наследила.

Бивши представник за штампу њеног оца Теодора Русела, код кога је Атина одрасла, Александер Ментеаки изјављује да нису далеко од истине гласине да би као купац Скорпиоса могао да се појави Бил Гејтс који је острво већ видео. Раније је за њега била заинтересована и Мадона и није немогуће да се сада, кад се озбиљне гласине о продаји острва прочују широм света, појаве и нови интересенти. Међутим, ма ко да постане нови власник острва, мораће да се помири са последњом жељом Аристотела Оназиса који је захтевао да никада не може да се прода комад на коме су сахрањени чланови породице. Да ли ће о гробовима неко бринути, остаје на души наследнице којој Грци пребацују да је већ пропустила да присуствује последњем помену својој мајци Кристини.

(/slika3)Младој жени су породична традиција и корени, изгледа, оптерећење јер је Грчка далеко од свих њених путева. Чини се на крај света, па је, са прекором коментарише овдашња штампа, већ пожурила да прода кућу у Глифади, надомак Атине, јер у њој никада не борави. Прошле године на аукцији је продала и део мајчиног накита који је добила у наследство. Реч је о врло скупим комадима најфиније израде, али је очигледно да се од нечег мора и живети јер Атина годишње троши милион и по евра. У наследству јој је много остало: још једно острво поред Скорпиоса, Спарта, приобални део на западу централног дела Грчке, посед на Лефкади, некретнине у Атини, луксузни апартмани у Паризу, Лондону и Бриселу, као и у Сент Морицу.

Међутим, очигледно је да је потребно све више „живих пара” па, тако – Оназисово наследство лагано мора да се крњи.

Јасмина Павловић-Стаменић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.