Новe жеље уместо испуњених обавеза

До доласка Мисије ММФ-а, која у контролни преглед, како нам је јуче потврђено у Народној банци Србије, стиже 24. августа, остало је само две недеље. Кад би се контролори из Вашингтона ненадано сутра појавили, имали би шта и да затекну: само делимично испуњене квантитативне и структурне задатке из Меморандума потписаног 30. априла, укључујући и увелико премашен дефицит у државној каси, гомилу идеја и неслагања унутар владе, али не и план и програм како да се та рупа попуни. И једногласје једино кад је реч о захтеву да нам ММФ одобри повећање дефицита и да приде део новца из аранжмана намењеног иначе девизним резервама преточи у буџетску подршку. Укратко, затекли би највише онога што нити је договарано, нити је у складу са документима потписаним с пролећа.

Мада је у ову годину ушла са намером да дефицит у државној каси задржи на 1,75 одсто БДП-а, па потом од ММФ-а добила подизање лествице на три процента, влада је сада једино сигурна да ће тражити повећање дозвољеног минуса на 4,5 одсто. Јер иако буџетски расходи, достижући крајем јуна 331,5 милијарди динара нису премашили договорени плафон од 335 милијарди, због смањеног прилива у државну касу Србија је прво полугодиште завршила са дефицитом консолидованог сектора државе од 56, уместо 35 милијарди динара. Ни повећање намета на бензин, услуге мобилне телефоније, аутомобиле и додатно опорезивање дела плата у делу јавног сектора (само државној управи, али не и у јавним службама и јавним предузећима), уз замрзавање пензија, по признању министарке Диане Драгутиновић, није омогућило да бар у једном месецу приход премаши 60 милијарди динара.

Како је израчунао гувернер Јелашић, буџет је месечно кратак за 10–15 милијарди динара, иако је део новца намењен инвестиционим пројектима за које је потрошено мање од планираног пребачен у потрошњу.

Влада није искористила ни могућност или боље рећи није испунила обавезу из Меморандума да у буџетску касу превуче дивиденде профитабилних предузећа, иако је са 50 на 75 повећала буџету припадајући проценат. Сем што је профит државних компанија смањен, што је НИС од добиташа постао губиташ, још званично неутврђеног мањка, влада оклева да и најрентабилнијем „Телекому” узме део добити, због његове велике презадужености у иностранству. Гувернер тврди, а из владе не демантују, да се не поштује ни обавеза трансфера у буџет 40 одсто сопствених прихода буџетских корисника. Од првобитно најављеног драстичнијег опорезивања имовине на основу тржишне цене, судећи по новим пореским решењима, за ову годину се одустало. Очигледно је одложено и смањење јавне администрације, не само у државној управи већ и у јавним службама, јер новац за отпремнине ребалансом није предвиђен.

Од помињаних мера за попуну буџетске касе, само две је могуће препознати у Меморандуму са ММФ-ом: даље смањење државних плата и повећање ПДВ-а.

„Влада је спремна да предузме мере да одржи програмске циљеве, укључујући и повећање стопе пореза на додату вредност и смањење номиналних зарада”, забележено је у Меморандуму са ММФ-ом. Истина, како је и договорено, формирала је посебну групу за праћење прикупљања ПДВ-а, чији је задатак да анализира разлоге знатног пораста повраћаја пореза на додату вредност и кредита у 2008. и усвоји нове процедуре верификације и контроле тог пореза до краја 2009. Пролетос изреченој спремности да повећа ПДВ сада се опире део владе, на челу са премијером. А што се тиче повећања пореза на доходак свих грађана, у поменутом документу није укњижен као могућност. Трећа предлагана мера – опорезивање имовине богатих, односно имовине веће вредности, мада могућа, слаже се већина економиста, лимитираних је ефеката.
Кад је реч о структурним реперима, влада је давањем гаранције на кредитно задужење предузећа „Путеви Србије“ са закашњењем почела раздуживање тог јавног предузећа. Али одговор да ли су усвојени и бизнис-планови осталих фирми у складу са политиком зарада и запошљавања у остатку јавног сектора јуче нисмо добили.

Обавезала се Србија и на окончање приватизације или ликвидације 800 неприватизованих друштвених предузећа. Истина, влада је, у међувремену, предложила нови закон о стечају.
Што се тиче великих државних предузећа, договорено је да се на основу појединачних анализа, настави са корпоративизацијом (где је неопходно) коју ће пратити потпуна или делимична приватизација, заједничка улагања или уговори о приватном управљању. Предвиђен је наставак процеса реструктурисања „Јат ервејза”, а у другој половини године расписивање тендера за продају 70 одсто капитала „Галенике”, доношење одлуке о избору метода приватизације „Телекома”, расписивање тендера за избор саветника за приватизацију Аеродрома „Никола Тесла” и убрзање реструктурисања Железнице. Да би се повећала транспарентност, држава ће убудуће морати да објављује годишње извештаје о ревизији финансијских извештаја државних предузећа, али такве објаве још нисмо видели.

У задатак су јој стављена и јавна комунална предузећа. Влада се обавезала да ће ове године предузети мере како би се приватизовао, реструктурисао, већи број јавних и комуналних предузећа, друштава која се не баве основном делатношћу, а која су се одвојила од комуналних предузећа и омогућити улазак приватног капитала у комуналне фирме. Радна група је формирана, али резултати и предлози још нису ни у најави.
Дуго одлагане реформе највећих државних потрошача попут образовања, здравства, пензионог система на које се, дугорочније држава пред ММФ-ом зарекла за сада се само помињу. Али, забављена гашењем пожара, влада се још тиме очигледно не бави.

Весна Јеличић
-----------------------------------------------------------
Од четири – једна државна банка

Дијагностичка анализа 12 највећих банака и четири банке у већинском државном власништву требало би, по договору са ММФ-ом, да буде завршена до краја септембра 2009, а анализа свих банака до краја 2009. Како сазнајемо, Агенција за осигурање депозита урадила је свој део посла – елаборат је припремљен.
Државно власништво у банкама и преосталом друштву за осигурање биће постепено приватизовано чим услови на тржишту то дозволе, назначено је у Меморандуму, којим је најављена и консолидација четири банке у већинском државном власништву у једну банку и то пре приватизације.
-----------------------------------------------------------
Државне цене под „ручном”

Мада се инфлација до краја првог полугодишта задржала на пројектованих око осам одсто, гувернер се на време огласио док „ђаво није однео шалу”. Упозорио је да ће држава наредних месеци морати да повуче кочнице и обузда раст цена које контролише, у супротном ће морати да се правда ММФ-у. Јер цене под контролом државе скочиле су у првих шест месеци за чак 14 одсто, а максимални, договорени годишњи лимит је 15 одсто. Да годишња укупна инфлација не би премашила десет процената, држава ће очигледно морати да одустане од поскупљења струје, комуналних услуга, лекова, ТВ претплате, путарина...