Ко је рушио

Нови Сад - После рушења заштитног бедема Петроварадинске тврђаве, изнад литица под којима тече Дунав, у дужини од 200 метара, средином новембра, додатно је усталасало јавност хапшење директора Градског завода за заштиту споменика културе Ђорђа Србуловића и његовог заменика Миодрага Мишљеновића, пре три дана.
Подсетимо, пре тога је ухапшен грађевинац Стјепан Режук из Буковца који је ровокопачем организовао рушење, али ни после његовог пуштања из притвора званично није утврђено ко је дао налог да се сруши зид одакле се пружа најлепши поглед на Нови Сад.

Према званичном образложењу полиције и истражног судије, Србуловић, који је, иначе, историчар и угледни културни радник у Новом Саду, и архитекта Мишљеновић, су ухапшени да не би утицали на сведоке, а осумњичени су за злоупотребу службеног положаја, односно фалсификовање службене исправе.

Овдашња јавност, од политичке до културне, била је јединствена у осуди тог вандализма, али се поделила око хапшења двојице челника поменуте културне установе, односно њихове евентуалне кривице. Иде се од оцена да су они ухапшени како би се скренула пажња са налогодавца за рушење зида, до отвореног сумњичења за учешће у уништавању културног добра.

На иницијативу Скупштине града Управни одбор је јуче, због хапшења Србуловића, а да би Завод могао како-тако нормално да функционише, за вршиоца дужности директора изабрао досадашњег секретара ове установе Мирослава Матића.

У изјави за "Политику" он каже да из више разлога "није у ситуацији да коментарише збивања у колективу", али је појаснио управо оно са чиме већи део јавности свакако није упознат: како и када надлежни у Заводу могу сносити одговорност у заштити културних добара.

- Поступак почиње захтевом заинтересованог правног или физичког лица за издавање мера заштите одређеног културног добра. Онда стручна лица у Заводу дефинишу своје мишљење како и шта се може радити на конкретном објекту. Међутим, стручно мишљење није извршни акт и, наравно, не подлеже кривичној одговорности. Извршним актом се сматра тек ако се на основу тог мишљења у Заводу издаје решење о условима. Међутим, треба имати у виду да је то тек почетни "папир" на основу којег се обављају било какви радови на неком заштићеном добру. Следе решење о урбанистичко-техничким условима, дозвола за почетак радова... - истиче Мирослав Матић.

Такође, Матић каже да стручни надзор над радом Завода обављају надлежни у Министарству културе и да у случају ревизије неког решења они имају последњу реч.

Директор Покрајинског завода за заштиту споменика културе Зоран Вапа каже за "Политику" да је поступак прописивања мера заштите неког заштићеног културног објекта сасвим јасно прецизиран и да рупа у тим прописима нема. Он истиче да би било скандалозно ако би неко био ухапшен само због свог стручног мишљења, али случај тврђаве није могао да коментарише из једноставног разлога пошто истрага још траје и надлежни органи нису саопштили ниједан детаљ поводом хапшења Србуловића и Мишљеновића.

Градоначелница Новог Сада Маја Гојковић је затражила од наше државне Комисије за сарадњу са Унеском да учини све што је у њеној моћи како би Петроварадинска тврђава што пре била стављена на прелиминарну листу светске културне баштине, а од Владе Србије захтева да што пре усвоји предлог о проглашењу Петроварадинске тврђаве за културно добро од изузетног значаја.

Она указује да су град Нови Сад, републички и градски заводи за заштиту споменика културе у фебруару ове године поднели предлог за уписивање тврђаве у прелиминарну листу светске баштине Унеска, али да је Комисија за сарадњу са Унеском одлучила из неразумљивих разлога да "скине" тврђаву са листе предлога. Тиме је, како наглашава градоначелница Новог Сада, онемогућено да старање о Петроварадинској тврђави и њена заштита буду подигнути на виши ниво, и да зато одлучивање о њеном статусу "треба да буде препуштено стручњацима који су компетентни да се баве заштитом споменика културе".

Ово тужно замешатељство, са преплитањем културе, права и политике, на шалу увек орне "лале" шеретски коментаришу: Где би Турцима, који никад нису успели борбама да освоје бедеме, био крај да су имали ровокопач!