Подмлађивање Фатаха

Палестински Фатах извршио је генерацијско чишћење потискујући у страну стару гарду која Палестинцима није донела државу, а при томе је одговорна за успон ривалског исламског покрета који је од Газе направио Хамастан. „Ово је удар против лидерства које је дуго времена монополисало покрет а да чак није ни поднело извештај о свом раду”, изјавио је Џибрил Раџуб, бивши саветник Јасера Арафата, оптужујући их за „парализу и промашаје”.

На првом конгресу после две деценије, Фатах је после много тешких увреда, дебата и продужавања скупа у Витлејему од три на осам дана, потврдио лидерство председнику Махмуду Абасу, једном од сачуваних ветерана и архитекте мировног споразума са Израелом из Осла 1993.

Тајним гласањем изабран је нови Централни комитет – у старом су сви били старији од 65 година – који треба да помогне да се организација ослободи имиџа корумпиране и неефикасне и да се трансформише у динамичну алтернативу Хамасу. Од 18 изабраних 14 су нова имена. Абас ће именовати још четири члана.

Велики интерес светске и палестинске јавности, импресиван број од 2.200 делегата са Западне обале и дијаспоре, потврђују да је, упркос многобројним кризама кроз које је прошао, Фатах и даље водећи палестински покрет на Западној обали.

Пораз старе гарде која је највећи део живота провела по арапском егзилу, укључујући и бившег премијера Ахмеда Куреија, отвара врата новој, прагматској генерацији лидера који никада нису напуштали окупиране територије, који говоре хебрејски, а многи од њих су године провели по израелским затворима.

Међу изабранима је и Марван Баргути, 50-годишњи шеф милиције Танзим, који у Израелу служи пет казни доживотног затвора док га многи Палестинци виде као свог будућег председника.

Нови лидери добијају прилику да одговоре онима који тврде да Фатах није спреман да се од револуционарног покрета трансформише у владајуће тело које би јачало институције и инфраструктуру будуће државе.

Конгрес се, тврде критичари, више бавио оптужбама Израела и Хамаса него анализом унутрашњих проблема. Одлучио се за одржавање статуса „националног ослободилачког покрета” настављајући да живи у прошлости, а не у садашњости. „Многи Палестинци почињу да повлаче паралелу између Фатаха и партије БААС Садама Хусеина”, пише аналитичар Халед Абу Тоаме. „Што се њих тиче, Фатах остаје део проблема, а не део било каквог решења.”

Унутрашњи сукоби били су усмерени на преузимање кључних позиција, и уочљиво је да није било дебате о Фатаховом приступу израелско-палестинском конфликту у критичном тренутку, само коју недељу пре него што ће амерички председник Барак Обама саопштити свеобухватан план за постизање израелско-палестинског мира који би водио настанку палестинске државе.

Ипак, у Витлејему, месту рођења Христа, рођена је нова платформа и за Јерусалим послата јасна порука: стратешко опредељење Фатаха је и даље решење конфликта по формули две државе за два народа.

Фатах је одабрао дипломатску опцију и принципе арапске мировне иницијативе. Одмакао се од Хамаса придружујући се консензусу о политичком решењу формирања палестинске државе у оквиру граница пре рата 1967, са источним Јерусалимом као својим главним градом и правичним решењем проблема избеглица у складу са Резолуцијом УН 194 донетом у време настанка државе Израел.

Оријентација на преговоре, пропраћена „правом на отпор” уколико они пропадну, одбацивање захтева израелске владе да призна Израел као „државу јеврејског народа” и идеју о формирању палестинске државе са привременим границама, кључне су одлуке шесте конвенције Фатаха од његовог настанка пре 44 године.

И док „Хаарец” у уводнику пише да је Израел добио партнера за мир, ултраконзервативни шеф израелске дипломатије Авигдор Либерман сматра да ова платформа и палестински раскол „покопавају сваку шансу” мировног споразума.

Несумњиво да је највећи национални изазов сукоб са Хамасом који је, понајвише захваљујући корумпираности и неефикасности Фатаха, преузео контролу над Газом после глатко добијених избора 2006.

Тријумф Хамаса означио је крај ексклузивном Фатаховом лидерству палестинске борбе. Каснији оружани окршај две струје нагнао је многе, од Палестинаца до Ирана и Сирије, да у исламском покрету виде замену и Фатаху и ПЛО-у.

Ривалство између помало хаотичног и шароликог Фатаха и тајновитог и дисциплинованог Хамаса доминирало је конгресом. Хамас је онемогућио Фатахове делегате да отпутују у Витлејем оптужујући ривале за хапшење и тортуру Хамасових следбеника на Западној обали.

Нове вође Фатаха имају задатак да преокрену ток догађаја. „Свет чека да види да ли ће умерени Палестинци бити способни да ојачају свој ауторитет и демократске потенцијале и да поново преузму контролу над Газом”, дефинисао је овај изазов нови члан ЦК Саеб Ерекат, један од водећих преговарача са Израелом.

Садашња криза је углавном Made in Palestine. Ту мора да буде разрешена. После деценија некомпетентних вођа који су маргинализовали Палестинце, отвара се шанса новим, одговорним лидерима који ће преко нових избора доћи до респектабилних институција Палестинске управе, утрти пут миру са Израелом и – могуће владом националног јединства – разрешити спор Фатах–Хамас.

Многи млађи активисти Фатаха спремнији су за равноправнију коалицију са браћом. У Гази су у уторак већ покренути нови преговори о помирењу.

Бошко Јакшић