НИС исцрпео листу ревизора

Нови власник Нафтне индустрије Србије, руски „Гаспромњефт”, учинио је само гест добре воље када је прихватио да уместо Владе Србије сам ангажује и плати новог суперревизора „Ернст и Јанг”, једну од четири највеће светске куће, који би до краја године требало поново да прочешља пословне књиге те компаније за 2008. Остаје, међутим, питање коме то треба, јер су и два претходна ревизорска извештаја потврдила да је НИС губиташ. По једној варијанти 3,8, а по другој чак око девет милијарди динара.

Судећи по овом помирљивом потезу, „Гаспромњефт” као да није хтео да се инати са Владом Србије, која упорно настоји да докаже како је НИС добро радио и да је она у септембру прошле године с правом узела 2,3 милијарде динара као неку врсту аконтације дивиденде. Питање је, међутим, шта ће се догодити ако и после треће узастопне ревизије пословања НИС-а резултат покаже да владина златна кока није носила златна јаја, већ мућкове.

У српском делу Управног одбора НИС-а кажу да ће се с новим ревизором тек преговарати о цени, јер је затражених 250.000 евра неприхватљиво. Почетна цена за ову суперревизију, истиче извор „Политике” из УО, била је 130.000 евра, али ревизор на то не пристаје.

Упитан да ли је Влади Србије заиста била потребна оваква брука са понављањем ревизија, исти извор каже да није и да су поједини чланови српског дела УО саветовали владу да то не чини. Њихов став био је да се после резултата о негативном пословању, до којих је дошао „Гаспромњефт” од око 3,8 милијарди динара, не иде даље.

Исти извор „Политике” , међутим, каже да се у оваквим околностима цела ствар мора истерати на чистац и утврдити ко је од НИС-а правио губиташа и по ком је основу у последње три године, за које је КПМГ утврдио да је фирма пословала с минусом, влада узимала дивиденде од, наводно, остварене добити. Уколико се не добије такав одговор од министра енергетике, поједини чланови српског дела УО, који је ионако окрњен, размислиће да ли ће и даље седети у истом тиму са Русима, категоричан је наведени извор.

Бранко Павловић, бивши директор Агенције за приватизацију, препоруку владе да „Гаспромњефт” уместо њих ангажује и плати ревизора, оцењује као „џентлменски потез руског власника НИС-а, који жели да потврди да су претходна два ревизорска извештаја била тачна. Односно да је НИС губиташ”.

Павловић каже да у свету није пракса измењених улога – да онај ко треба да доказује „кривицу” натера оптуженог да ангажује ревизора.

На питање да ли се сада може очекивати да „Гаспромњефт” од државе затражи посебне уступке како би пословање НИС-а довео на жељени ниво, Павловић каже да се тако нешто може очекивати. У том контексту он види и предлог руске стране да се преполови увоз евродизела у Србију.

Павловић каже да за коначан расплет није много битно померање рока са 30. септембра на крај године. За НИС је веома важан завршни извештај, јер без тога неће бити у прилици да се задужује код банака. Биће јако мало банака које ће им дати нову позајмицу, а да пре тога не знају кредитну историју компаније. О цени таквих кредита и да се не говори.

-----------------------------------------------------------

Како смањити валутни ризик

Нови власник НИС-а, чак и без нове ревизије завршног рачуна за 2008, припремио је Кориговани план развоја за ову годину према коме свом Управном одбору, а потом и Влади Србије, предлаже читав сет олакшица и повластица које би га извукле из губитака. Пажњу привлачи предлог о такозваном смањењу валутног ризика, у који је „Политика” имала увид.

НИС за краткорочне и дугорочне зајмове дугује 909, а потражује 135 милиона долара. Нето дуг је 774 милиона долара. У случају да курс долара оде само десетак динара навише, НИС по том основу има губитак од око осам милијарди динара.

Предлог је да се обавезе клијената НИС-а у динарима конвертују у доларе и евре, не би ли се и тиме ублажиле могуће негативне курсне разлике. Велико је, међутим, питање како ће на то реаговати повериоци, којима се неће допасти да се дуг у динарима претвори у девизну обавезу.

Јасна Петровић