Без пречице до државног стана

Правни тим који је владин Генерални секретаријат формирао по налогу премијера Мирка Цветковића почео је да ради на расветљавању афере доделе државних станова функционерима и запосленима у државним органима и организацијама и у наредне две недеље предочиће Влади Србије резултат „истраге” и предложити даље кораке, потврђено нам је јуче у владиној Канцеларији са сарадњу са медијима.

Провером сваког појединачног уговора о закупу и откупу биће прво утврђено да ли су квадрати дељени по још важећем пропису, Уредби из 2002. године. Aко се покаже да је све рађено како је прописано и да je правно искључена могућност одузимања стечене својине или промене купопродајних услова на штету нових, приватних власника, остаје кључно питање – шта даље да се ради.

Влада ће на предлог правног тима морати да одлучи да ли ће наставити или прекинути досадашњу вишедеценијску праксу поделе државних станова и то под повољнијим условима. Такође ће морати да одлучи и да ли ће убудуће уопште додељивати станове само у закуп или уз могућност накнадног откупа, да ли ће укинути Уредбу важећу последњих седам година, или ће из ње бити само избрисана могућност откупа, под условима повољнијим него на тржиштуили неће ништа мењати.

Подсетимо, протеклих година додељено је у закуп и потом откупљено најмање 288 станова за које су, према подацима Дирекције за имовину, закључени купопродајни уговори. Основано се сумња да је реч о већем бројустанова додељених протеклих година датих у закуп. Јер, према доступним информацијама, Влада Србије је 2003. године донела одлуку о прибављању око 600 станова од Грађевинске дирекције.

У фебруару 2004. године, према документима до којих је дошла „Политика”, две републичке дирекције, Грађевинска и Дирекција за имовину, закључиле су уговор о преносу права коришћења непокретности у државној имовини. У октобру 2004. Комисија за стамбена питања (председник Слободан Лаловић, а чланови Драган Јочић, Зоран Стојиљковић, Бојан Димитријевић и Велимир Илић) усвојила је информацију о располагању становима из програма стамбене изградње Грађевинске дирекције за 2003. годину. До тада изграђена 403 стана (353 у унутрашњости и 50 у Београду) комисија је поделила државним органима и органима који су их даље делили својим запосленима, међу којима је било и функционера.

Највише станова припало је најмногољуднијим министарствима – МУП-у –160 (БИА је добила још 18). Министарству финансија –62 стана (Пореској управи је од тога дато 49 станова). Још педесет станова отишлоје судовима, тужилаштвима, правобранилаштву, органима за прекршаје, затворима.

Од других органа највише станова добио је Републички геодетски завод, углавном за људе на терену. Од 2007, кадаје влада изменама Уредбе потврдила могућност откупа, купљено је поменутих 288 станова. Шта је са осталима од четиристо раздељених по институцијама и шта је са још двеста купљених, а нераздељених на поменутој седници владине стамбене комисије, требало би да утврде надлежни.

Кад је реч о функционерима – посебно оним изабраним, али и именованим лицима, свима који су на положају –ту дилеме не би требало да буде, пошто нема логике да неко ко се на функцији задржи неколико година добије стан у власништво.

(/slika2)Неспорно је и да судије, милиционари, порезници и запослени у државним органима обављају послове без којих држава не може да функционише и да би било добро да су ослобођени бриге око крова над главом.Али, питање је да ли само зато што имају радну књижицу у државним органима, само зато што им је држава послодавац, треба и у решавању стамбених питања да буду привилеговани у односу на остале грађане.

Решење за државу која хоће да води бригу о стамбеним потребама својих полицајаца, судија, професора и чиновника, можда је у моделу изградње социјалних, непрофитних станова, који је, копирајући оно што ради развијени свет, већ опробала Скупштина града Београда. Наравно, уз усавршавање тог модела и отклањање мањкавости које су се у премијерном извођењу појавиле. И под условом да они којима држава даје квадрате заиста породични приходи не омогућавају да изађу на тржиште.

Весна Јеличић

-----------------------------------------------------------

Минић: Уредбе морају бити ваљане

Откуп државних станова по важећој уредби „карактеристичан је случај у коме је нешто рађено у складу са прописом, али то није ваљано”, прокоментарисао је за „Политику” Златко Минић, члан одбора Агенције за борбу против корупције. „У овом случају држава је оштећена, јер је продавала станове јефтиније него што је могла да их прибави. Даље, треба поставити питање ко су људи који су те станове могли да добију. Да ли су то стручњаци који су радили на функционисању државе или су то људи који су се налазили на некаквим положајима у одговарајућим политичким структурама, а потом одлазили из државне управе”, каже Минић и закључује да „ако се неком омогући да добије повољније кредите или да откупи стан по повољнијим условима, онда он има обавезу да одређени период ради за државу”.

Наш саговорник сматра да је оваква врста стимуланса државних службеника у ствари начин да се привуку квалитетни кадрови који би потом остали да раде у државној администрацији. „Имали смо ситуацију да је било тешко привући квалитетне стручњаке. Државна ревизорска институција је конкретно имала проблем да изабере одговарајуће људе који су се јављали на места државних ревизора. Разлог је тај што су били боље плаћени у приватним фирмама”, каже Минић и додаје да је за откуп станова по тржишној цени потребно понудити кредите по повољним условима, са нижом каматом.

В. Дугалић

-----------------------------------------------------------

Београдски модел за целу Србију

Први конкурс за доделу 1.000 социјално непрофитних станова у Београду расписан је 2004. године. Ти станови су изграђени и усељени. Други конкурс, за још 1.000 станова, чија је градња у току, завршен је 2007. године. За продају додатних 1.000 социјално непрофитних станова требало би да буде расписан нови конкурс. Свих 3.000 станова финансира град из буџета и кредита. Станови се продају по производним ценама са роком отплате од 20 година уз 20 одсто учешћа и са годишњом каматом од 0,5 одсто. Купци непрофитних станова не могу да их издају или продају најмање пет година, и морају да се обавежу да ће наставити да раде у државној управи не краће од наредних пет година.

Право да учествују на конкурсу имали су запослени у образовању и научноистраживачкој делатности, здравству и социјалној заштити, правосуђу, полицијској, градској и општинским управама, јавним предузећима, установама и службама чији је оснивач град. За куповину станова могли су да конкуришу и млади брачни парови, ратни војни инвалиди из оружаних акција после 17. августа 1990. године, родитељи, усвојиоци или старатељи особа са психофизичком ометеношћу у развоју, инвалиди са тешким телесним оштећењем, самостални уметници, заслужни спортисти и спортисти међународног ранга.

Осим социјално непрофитних станова, град финансира градњу станова за социјално становање који се изнајмљују по повољној цени.

Д. М.

-----------------------------------------------------------

Стотине квадрата по Милошевићевом министру

Највећи дародавац државних квадрата биле су последње две Милошевићеве владе. Само за четири године, почев од 1997, закључно са 2000. годином, додељено је око 1.200 станова широм Србије, од оних великих, чија површина премашује сто, чак и двеста квадрата, до соба у самачким хотелима. Према документацији до које је „Политика” дошла, већина тих станова додељена је полицији (више од половине), потом правосуђу (236), порезницима и припадницима других државних служби.

Само у 2007. раздељено је 645 станова, а најбоље су прошли најмалобројнији – министри. Неки су и више пута у току мандата добијали нове станове. Поједини су добили проширењa, али не малa, пошто су уступили мањи стан у Београду или унутрашњости за већи, обавезно у главном граду. Неки су, опет, добијали још једну мању стамбену јединицу, а неки су се селили са локације на локацију, са спрата на спрат, све док нису нашли нешто што им одговара.

Уз ризик, да нам се замери зашто не сва, поменућемо само нека „звучнија” имена са списка од више од хиљаду људи. На листи су, рецимо, Драган Томић и то два пута (можда би један могао бити Драгомир, али у оба случаја je реч о више од двеста квадрата), Нада Поповић-Перишић, Дојчило Масловарић, Радмила Милентијевић, Слободан Унковић, Лепосава Милићевић, Слободан Бабић, Живота Ћосић, Слободан Томовић... из СПС-а и ЈУЛ-а. Станове су добили и њихови тадашњи коалициони партнери. Рецимо, Светозар Крстић, Милун Бабић или Слободан Радуловић, за којим већ годинама постоји расписана потерница. Данас су у опозицији тадашњи добитници станова из СРС-а – Драган Тодоровић, Томислав Николић, Александар Вучић...

Неки садашњи функционери, министри, заменици и помоћници министара, председници републичких судова свој стамбени проблем су решили у време некадашње владе, у својству тадашњих функционера, државних службеника или као судије, уметници, професори.

Позамашну кућу влада је 2000. године доделила и Небојши Павковићу, начелнику Генералштаба. На листи је, међу обичним службеницима и полицајцима, плејада тадашњих МУП-ових генерала, већина са становима између сто и двеста квадрата – Сента Миленковић, Радован Стојчић, Властимир Ђорђевић, Драгиша Динић, Стојан Мишић, Драган Илић, као и тадашњи шеф полиције Влајко Стојиљковић. У Милошевићево време до стана је дошао и тада јавности непознат Звездан Јовановић, који је осуђен за убиство премијера Ђинђића,.

Станове су добијали и страначки кадрови, попут Горице Гајовић или Зорана Анђелковића. Функција у јавном предузећу је многим партијским кадровима донела и владине квадрате, примера ради Срђану Смиљковићу (ЈУЛ).

Значајан број станова тадашња влада поделила је и кадровима са Косова и Метохије, а било је и оних који су на време отишли са Косова, уступили држави свој стан у Приштини и узели у Београду, као тадашњи ректор Радивоје Паповић.

В. Ј.

-----------------------------------------------------------

И СПО делио станове

Због незаконите доделе станова, пред правосудним органима нашао се и Спасоје Крунић, некадашњи председник београдске владе. Пред Окружним судом у Београду против њега је покренут преткривични поступак. Одлука истражног судије о покретању истраге или одустанку од кривичног гоњења, међутим, никада није саопштена јавно. Због сумње да је са Крунићем учествовао у незаконитој додели станова, поступак је покренут и против Драгана Човића, бившег члана градске владе.

Остаће упамћено да је после саслушања код истражног судије Крунић напао новинаре који су му пришли како би од њега узели изјаву. Видно нервозан, Крунић је по изласку из судијског кабинета одбио да одговара на питања окупљених новинара, а на једног од њих насрнуо је и физички.

Према незваничним информацијама, функционери СПО-а су за време док су се налазили на челу градске владе поделили чак 658 станова. Критеријуми по којима су квадрати додељивани били су изузетно растегљиви. Као доказ за ову тврдњу може да се наведе и чињеница да су двособне и трособне станове добијали људи којима толика квадратура, с обзиром на број чланова породице, не припада. Станови су, према истим информацијама, додељивани и грађанима запосленим у државним, друштвеним, па чак и приватним фирмама за које Скупштина града Београда никако не може да буде надлежна. Међу добитницима станова има и оних са радним стажом мањим од пет година.

Станове су, рецимо, добили високи функционери СПО-а Александар Чотрић, Анђелко Трпковић, Иван Ковачевић, Милан Комненић, при чему је само први од четворице радио у Скупштини града.

Међу јавним личностима које су од тадашње градске владе добиле станове су и глумци Сергеј Трифуновић, Небојша Глоговац, Мирјана Јоковић, Воја Брајовић, Слободан Нинковић и Петар Краљ, затим адвокат Рајко Даниловић, новинарка Мирјана Бобић-Мојсиловић, спортисткиња Јасна Шекарић, певачица Бисера Велетанлић…

М. Д.

-----------------------------------------------------------

На помолу ново суђење Цици Кнежевић

Суђењу Живки –Цици Кнежевић, бившем секретару Владе Србије, и групи функционера Социјалистичке партије Србије (СПС) и ЈУЛ-а оптужених за нелегалну доделу станова, које је почело 2002. године, не назире се крај. Чак ће, по свему судећи, почети испочетка. Судија Синиша Софреновић, који је водио поступак против окривљених, отишао је у пензију, па ће судија коме предмет буде додељен поступак, макар формално, морати да почне испочетка.

(/slika3)– Наставак главног претреса није заказиван од када је судија Софреновић почетком године отишао у пензију. Чак и не знамо да ли је одређен судија који ће наследити предмет – рекао је за наш лист један од адвоката у поступку, који је желео да остане анониман.

Поред бившег секретара Владе Србије Живке Кнежевић, оптужница Окружног тужилаштва у Београду за нелегалну доделу станова терети и председника Социјалистичке народне странке Бранислава Ивковића, бившег директора Савезне управе царина Михаља Кертеса, некадашње челнике ДИПОС-а Данила Пантовића и Милоша Лончара, службенике новобеоградске општине Милоша Батину и Зорана Петровића, бившег владиног службеника Петра Зековића и бившег комесара за избеглице, расељена лица и хуманитарну помоћ Братиславу Морину. За противзаконито посредовање у том предмету оптужена је и Мирјана Марковић.

Живку Кнежевић оптужница терети да је прибавила имовинску корист од 965.072,54 динара др Владимиру Стојиљковићу, сину Влајка Стојиљковића, тадашњег Министра унутрашњих послова. Она је, како се наводи у оптужници, сачинила решење којим Комисија за стамбена питања Владе Србије преноси на СО Нови Београд право давања у закуп, на неодређено време, стана у Улици Кларе Цеткин број 7, површине 73 квадрата,„у циљу збрињавања социјално угрожених породица и избеглих лица”. После свог потписа, Живковићева је на документ ставила и потпис др Бранислава Ивковића, иако за то није имала овлашћење, да би Извршни одбор Скупштине општине Нови Београд потом доделио стан Стојиљковићу.

Братислава Морина је посредовала приликом незаконите доделе стана своме сину Кохану Морини и преко Комисије за стамбена питања Владе Србије и њеног секретара Живке Кнежевић.

Она се, претходно, у резиденцији тадашњег председника Милошевића, а у присуству Мирјане Марковић, обратила Цици Кнежевић с молбом да њеном сину реши стамбено питање. Молбу је предала преко Мирјане Ђурековић, заменице окривљене Живке Кнежевић. Морина је, претходно, одабрала одговарајућу локацију, али и квадратуру да би затим њеном сину био додељен стан иако је био запослен у нишком „Телекому” а не у Влади Србије, како је било прописано. Стан му је дат у закуп на неодређено време, а он га је потом и откупио.

У доделу станова био је умешан и Бранислав Ивковић, некадашњи председник Комисије за стамбена питања Владе Србије, који је омогућио доделу куће Михаљу Кертесу у улици Београдског батаљона, укупне површине 290 метара квадратних. Стан је, на сличан начин, додељен и Илони Пешић, дадиљи Марка Милошевића, унука Мирјане Марковић.

М. Дерикоњић