Квалитет горива нико не контролише

Где сипати гориво пред полазак на путовање, које бензинске станице заслужују поверење, а које треба избегавати –теме су о којима се већ годинама интезивно расправља међу возачима. Поуздане информације о квалитету горива на пумпама, међутим, надлежни готово никада не износе у јавност. Како „Политика” сазнаје, немају шта посебно ни да кажу, јер велике акције испитивања узорака горива нису скоро рађене. Разлог је, истичу у Министарству трговине и услуга, недостатак пара за скупе анализе.

Потрошачима зато преостаје да се о овим важним питањима информишу углавном на интернетским форумима. Како је показало истраживање на овом тржишту, разне малверзације нису непознаница. Мешање бензина нижег и вишег квалитета, додавање разређивача у дизел – само су неки од начина стицања зараде на уштрб потрошача. Формула преваре би гласила: како са акцизним горивима помешати друге материје добијене из нафте (рецимо, разређивач керозин) на које се не плаћају намети.

За разлику од домаћих, возачи из земаља чланица Европске уније спокојније крећу на одмор и тачно знају где ће застати да напуне резервоар. Резултати контрола квалитета деривата у овим државама објављују се без увијања, а буџет за анализе обезбеђује се од акциза. Тако су вероватно обавештени да на мапи европских бензинских станица покушају да заобиђу пумпе у Србији, јер се на овим просторима и званично точи гориво лошијег квалитета него у ЕУ.

Како објаснити зашто аутомобил у који је наточено гориво на „Ининој” или „Енергопетроловој” пумпи у у БиХ изненада оживи као да је сишао са производне траке и у петој брзини вуче готово двоструко боље него с горивом које је купљено у Србији.

Најважније разлике између домаћих и европских норми у домену квалитета јесу у садржају олова, густине сумпора, бензена, аромата и олефина. И не само то, на нашим станицама може се купити искључиво безоловно гориво са 95 октана, док је у тамошњој понуди више врста овог бензина. Већина најновијих аутомобила користи бензин са 100 октана, али возачи такав неће наћи, јер га домаће рафинерије не производе. Зато ће затећи „оловни” бензин или дизел „Д2” (кога у иностранству зову „шумски”, јер га користе пољопривредне машине), а тамо се нигде више не продају.

На европски ниво квалитета безоловног бензина грађани ће морати да чекају још најмање годину и по дана. Све до краја 2010. године једино право продаје деривата нафте пумпама задржаће Нафтна индустрија Србије. До тада ће се код нас продавати гориво које задовољава искључиво домаће прописе. Ово правило једино не важи за „евро дизел” (који стиже из Мађарске), јер је увоз ове врсте горива дозвољен уз поштовање строгих стандарда. У министарству трговине, међутим, тврде да су „купци у заблуди када нагађају да се на неким пумпама точи боље или лошије гориво”.

– Све врсте бензина, изузев „евро дизела”, стижу из рафинерије НИС-а, тако да је идентичан на свим пумпама. Ниједна друга компанија нема дозволу за увоз ових врста горива. Али и ту смо направили ограничење, пооштрили критеријуме ко се може бавити овим послом – истиче Славиша Петковић, руководилац групе за координацију техничког надзора у министарству трговине.

Он наглашава да су нова правила десетковала увознике којих је пре годину и по дана било више од сто, а сада их је свега 13. Они могу да допремају само „евро дизел” са 10 милиграма сумпора по килограму.

Истраживања показују да се коришћењем квалитетног бензина потрошња може смањити за 10 одсто и продужити животни век мотора. Због тога је једино питање које интересује потрошаче зашто држава не спроводи акције узорковања горива на око 1.200 јавних пумпи, колико их по процени министарства послује на овом тржишту. По директиви Европске уније држава чланица је у обавези да обезбеди перманентно праћење око десет одсто малопродаје деривата нафте. Код нас се, сазнајемо, уради свега десетак анализа годишње.

– Контролишемо узорке, наравно, када постоје индиције да нешто није у реду. Али у овом тренутку је илузорно урадити опсежнија истраживања јер нема довољно пара за узорковање. То ће имати смисла када буде укинута уредба којом је ограничен слободан увоз. У преговорима смо да до 2012. године добијемо средства и запослимо људе који ће се само тиме бавити. Да бисмо одржали притисак на терену потребно је да сваку станицу обиђете бар једном у две године, а то је око 700 анализа годишње. Толико новца није на располагању ни целом министарству – објашњава наш саговорник.

Небојша Атанацковић, председник Управног одбора „Нафте” а. д., каже да су контроле неопходне и у рафинеријама и у складиштима и на пумпама.

– Гориво у окружењу је квалитетније, јер стиже из рафинерија са бољом технологијом. Контроле су сталне, а пумпе се због конкуренције међусобно боре да имају бољи бензин – истиче Атанацковић.

Према незваничним информацијама, стране компаније у Србији труде се да привуку муштерије побољшавајући квалитет горива. Радници запослени на пумпама кажу да се у гориво додају посебни адитиви који мало повећавају октанску снагу. Препорука стручњака је да се бирају пумпе које имају већи промет јер би у том случају требало да буде мање талога у гориву. Лош квалитет бензина иначе се посебно примећује код слабијих и мањих мотора.

Ивана Албуновић – Јелица Антељ

-----------------------------------------------------------

Потребан мониторинг на пумпама

– Из рафинерија НИС-а излази гориво квалитета који је у складу са правилником за течна горива нафтног порекла и „Југоинспект” то редовно провера. Сматрам да је огроман проблем што се код нас не обавља мониторинг узорака и на пумпама. Могућност деградација приликом транспорта и злоупотреба на бензинским станицама зато је већа. Циљ провере јесте да се заштите потрошачи јер они точе гориво на бензинским станицама и једино их интересује какав им се ту квалитет нуди – каже Драгиша Пејчић, директор контроле у „Југоинспекту”.

-----------------------------------------------------------

Пуно посла за аутомеханичаре

Аутомеханичари примећују да после константног танковања лошег горива прво страдају „ламбда” сонде, катализатори и протокомери. Најскупљи део је катализатор (део ауспуха) који за одређене новије типове аутомобила може да кошта и до 1.000 евра. Када се он запуши, не издувава гасове већ их враћа у мотор, због чега аутомобил и посебно делови за издувавање почињу да отказују. Већина власника возила одлучује се да овај део једноставно уклони са возила, што би у државама Европске уније, због ригорозног техничког прегледа, било незамисливо.

– Примећујем да власници аутомобила из увоза већ после три, четири месеца почињу да се жале на слабо издувавање. Крајња последица сипања неквалитетног бензина јесте попуно загушење аутомобила, када машина не може да се покрене– објашњава Саша Новаковић, власник аутомеханичарске радње.

-----------------------------------------------------------

Страда и глава мотора

Увозници аутомобила суочавају се повремено и с приговорима на кварове возила због горива лошијег квалитета, кажу у „Верану”, који је генерални увозник и дистрибутер „Пежоових” возила. Због тога, сазнајемо, спроводе интерна лабораторијска испитивања квалитета бензина на станицама и често сугеришу купцима где да се снабдевају.

– Купци који редовно посећују сервис нису криви због лошег квалитета бензина и због тога прихватамо рекламације за кварове који су настали из тог разлога. Запажа се да су такви кварови чешћи него у готово свим околним државама, али произвођач је упознат и има разумевања – објашњава Бојан Кампфер из техничке службе „Пежоа”. Према искуству ове компаније у овом случају обично се квари систем за убризгавање, глава мотора, издувни вентили…

Право из гаранције власници нових четвороточкаша не могу да остваре уколико рецимо у резервоар сипају бензин уместо дизела, али и ако произвољно додају адитиве а да се нису консултовали са овлашћеним сервисером.