Нема извора за јачи раст

Беч – У централној и источној Европи велики привредни раст неће се вратити ни након што садашња економска криза прође, оценио је у интервјуу бечком дневнику „Стандард” експерт Института за међународне економије Владимир Глигоров.

Он је рекао да се међународни финансијски програми у источној Европи сада усмеравају, пре свега, на спасавање банкарских организација од колапса. „У овом тренутку Међународни монетарни фонд (ММФ) није заинтересован за раст тих држава. Касније, од краја године, поставиће се озбиљно питање шта учинити са тим земљама како би се подстакао раст”, каже Глигоров. „Претпоставку да ће се привредни раст на Истоку вратити чим се велике државе ЕУ опораве, сматрам нереалном”, казао је овај експерт, уз напомену да ММФ добро зна да се стари модел, кроз велике инвестиције из западне Европе, на Истоку неће вратити. „Не смемо рано рачунати на доток капитала”, објаснио је Глигоров. Он је појаснио да се то не може очекивати јер се банке реорганизују, смањују своје ризике и јачају властити капитал. То ће ограничити потенцијал банака за давање кредита источној Европи. Додатне инвестиције у југоисточну Европу неће више имати смисла све док се постојећи капацитети, на пример аутомобилске индустрије, не исцрпе. Средњорочно гледано, нема извора за јачи раст, подвукао је Глигоров.

Он је даље оценио да ММФ има много пара и нову улогу, јер сада представља неку врсту светске централне банке која треба да подстакне међународну потражњу и мање је институција која подстиче реформе. „Давање кредита ММФ више не веже за оне услове које је постављао раније када је захтевао стриктну приватизацију и либерализацију. Значај те финансијске институције у политици је постао мањи”, оценио је Глигоров. Он сматра да ММФ на једној страни охрабрује државе као што су САД, Јапан и ЕУ на већи дефицит како би се ојачала потрошња, а проблем настаје у опхођењу према оним земљама, пре свега источне Европе, које се налазе у финансијским тешкоћама, јер се Фонд ту бори још са проналажењем правог приступа и делимично делује још увек према свом старом моделу.

Уколико једна држава доспе у проблеме, ММФ је подстиче на штедњу при чему је ова установа, међутим, постала флексибилнија, тврди Глигоров, уз напомену да експерти Фонда, у наведеној ситуацији, најпре износе своје ригорозне ставове, које после омекшавају. ММФ прихвата, на пример, дефицит од шест одсто, али не и од десет процената”, објаснио је Глигоров.

Фонд је данас, према речима Глигорова, мање конзервативан од Европске уније по питању буџетског дефицита. ЕУ делује у складу са веома конзервативним принципима и зна само за један циљ, а то је гарантовање стабилности како би се подржао евро. Ситуација се променила, али не и такав приступ Уније, каже Глигоров.

Упитан да ли је стратегија ММФ ваљана, Глигоров је указао да је ригидан курс штедње као генерални принцип погрешан. „Под нормалним условима, на пример пре десет година, са државама које су доспеле у финансијске турбуленције поступало се увек исто. Државама је наређена девалвација валуте како би се подстакао извоз. Поред тога су захтевана смањења државних издатака како би се сопствене резерве погођене земље ојачале, казао је Глигоров.

У садашњим условима, повратак привредног раста преко извозне привреде не функционише у ситуацији у којој се светска привреда смањује, закључио је Глигоров.

Танјуг-Екос