Илириди хоће у Дарданију

Скопље – Македонски званичници се од помена припајања Косова Албанији клоне као ђаво од крста, свесни да такав исход "косовског питања" практично значи разбијање македонске државе. Отуда се званичници уздржавају да коментаришу све учесталије изјаве о "коначном уједињењу Албанаца на Балкану". Изузетке представљају бивши македонски премијер Љупчо Георгиевски и универзитетски професор Ђорђи Марјановић, који годинама упозоравају на "Велику Албанију" као крајњи циљ албанских политичких партија на Балкану, поготову оних које делују изван државе Албаније. Тврдњу да је западна Македонија загарантовано парче будуће Велике Албаније и да је то "историјскa неминовност", Македонцима је годинама сервирао и образлагао Арбен Џафери, један од стратега политике која је Македонце приморала да потпишу Охридски договор, који је практично озваничио деобу државности између Македонаца и Албанаца.

Генеза приче о припајању дела државе будућој великој албанској држави на Балкану лежи у референдуму за културну аутономију Албанаца у западном делу Македоније, географски уоквиреној као "Илирида". Уз асистенцију америчких сенатора Џозефа Диогвардија и Боба Дола, тетовски професор Невзат Халили, лидер Партије демократског просперитета, прве политичке партије Албанца у Македонији, 1992. године реализовао је изјашњавање својих субнародника, ударивши тако темеље ономе, што ће за епилог имати поменути Охридски договор.

Халили се недавно огласио са захтевом да региструје грађанску асоцијацију "Илирида" и при том је затражио промену македонског Устава, односно ново федерално устројство македонске државе. Он је јесенас у Тетову нашироко образлагао "неминовност" стварања две федералне јединице, побројавши све елементе: бројност, концентрацију становништва, одредбе Охридског договора и вољу Албанаца.

Унисоност албанских политичара по питању федерализације, поделе и припајања дела Македоније будућој "Великој Албанији" недвосмислена је, без обзира на њихова међупартијска и међуклановска трвења у борби за власт. У пристојним размацима, са поводом или без њега, албански лидери у Македонији актуелизују питање њене федерализације. Старој "Илириди", која се оглашава на паноима, билбордима и путоказима широм западне Македоније, од недавно је придодата "Дарданија", територија на којој живе Албанци, а која се простире на просторима суверених држава Грчке, Македоније, Србије и Црне Горе.

У последње време нема јавног лицитирања са "Илиридом" и "Дарданијом", а разлози су разумљиви. Представници Албанаца у Македонији клоне се изјава које би иритирале Македонце, јер им је веома важно да званично Скопље подржи независност Косова, па и не упитани изјављују да ће Македонија остати њихова држава и кад Косово постане независно. Македонци су, с друге стране, напросто приморани да дају подршку независности јужне српске покрајине, јер би се у противном колико сутра суочили са сличним албанским захтевима у својој земљи. На такву могућност их редовно упозоравају западни емисари, а Вашингтон од Скопља јавно захтева да се пре свих изјасни о признавању независности Косова.