Из времена Чекуа и Мила

Подгорица – Најновије најаве Агима Чекуа да ће део територије Србије, односно Косова и Метохије, присајединити Албанији, изазвале су јуче и у Подгорици чуђење и подсетиле на бројну званичну и незваничну подршку званичне црногорске политике албанским лидерима у јужној српској покрајини. Врхунац трговине био је за време мајског референдума 2006. године када су Албанци у Црној Гори подржали разлаз Србије и Црне Горе, а у Блоку за заједничку државу, састављеном од претежно српских странака, јавно се говорило да је реч о залогу за косовску независност.

Према попису становништва објављеном 2003. од укупно 620.145 становника Црне Горе Албанаца је нешто више од 31.000 или пет одсто, а резултати референдума показали су да су управо они пресудили у раздвајању две државе. На биралиштима, посебно у местима са већински албанским живљем – Плав, Рожаје, Гусиње, Улцињ, Тузи, Петњица – гласала је цела албанска дијаспора за коју је власт платила све трошкове – авионске карте, смештај, дневнице…

Такође, на стотине албанских гласача стигло је и са Косова и Метохије и Албаније. Да није реч само о претпоставкама опозиције, сведоче и докази из недавно објављене Беле књиге, у којој је опозиција на неколико хиљада страна документовала своје тврдње.

Као једно од референдумских гаранција Албанцима било је и обећање да ће место Тузи надомак Подгорице добити статус самосталне општине, што је власт само делимично испунила сврставши их у градску општину. Због тога од референдума до данас не престају протести мештана Тузи који јавно саопштавају да је статус општине Тузи било референдумско обећање власти Албанцима и да су преварени.

Друго обећање, које се сада и званично нашло у недавно усвојеном Уставу Црне Горе, односило се на то да ће Албанци као народ и њихов језик бити формулисани као уставна категорија.

Албанцима је власт тада обећала да ће у општини где су у већини имена улица, називи институција и настава бити на албанском језику, што је већ испуњено. У тим местима јавно су истакнуте и заставе Републике Албаније, а на никшићком Филозофском факултету отворена је и катедра за албански језик.

И поред значајног учешћа у власти, и албанских радио и ТВ емисија у државним медијима, Албанци сматрају, како то често истиче председник Демократске уније Албанаца Мехмет Бардхи, да њихово питање није ни почело да се решава и да ће тек о томе бити приче пред домаћом и међународном јавношћу.

Почетком новембра референдумске године, тадашњи црногорски премијер Мило Ђукановић, на опште запрепашћење домаће јавности, примио је, након званичног позива, председника привремене владе Косова Агима Чекуа.

Након тадашњег сусрета, Ђукановић је новинарима изјавио да је са Чекуом разговарао и о решавању статуса Косова.

Привремени косовски премијер, који је изјаву новинарима дао на албанском језику, пренео је да је Ђукановићу рекао да "албанска заједница у Црној Гори никада није била претња, него је увек била заштитник ове републике".