Велика Албанија без Митровице

Провели смо деведесете године плашећи се велике Србије. С тим је готово. Сада ћемо се добар део предстојећег века плашити велике Албаније. Ове три реченице изговорио је у јулу 1999. Кристофер Хил, амбасадор САД у Македонији и један од главних преговарача Стејт департмента током тадашње косовске кризе. Данас, када наставак ове кризе прети да подели свет, америчке дипломате уверене су да велике Албаније неће бити и да Вашингтон неће дозволити Приштини да се уједини са Тираном. Исто тако уверено су говорили и да Русија неће уложити вето у Савету безбедности УН на резолуцију о независности Косова.

Због две изјаве које су ових дана стигле из врха власти косовских Албанаца, чини се да идеја о великој Албанији и није тако мртва како многи стручњаци и дипломате тврде. Председник привремене владе у Приштини Агим Чеку, коме истиче мандат, тако је изјавио да би Албанци из четири државе у којима – осим у матичној – живе могли да траже уједињење са Албанијом, чиме је вероватно хтео да упозори Запад да не дозволи одвајање северног дела Косова од остатка "надзирано независне" покрајине.

"Уколико Косово буде подељено дуж етничких линија, они ће желети да разговарају о уједињењу са Албанијом", рекао је он немачкој агенцији ДПА, објаснивши да његова влада нема власт у северној Митровици, као и да му је жао због "неуспеха интеграције тог дела Косова са друштвом у целини".

Наит Хасани, из Демократске партије Косова, био је прецизнији. "Можда ћемо одржати референдум о уједињењу с Албанијом", рекао је овај високи члан странке Хашима Тачија која ће наредних дана преузети власт у привременој влади. Хасани се иначе залаже за "размену територија", што подразумева отцепљење Прешева, Бујановца и Медвеђе од Србије, а касније вероватно и припајање западних делова Македоније Косову. "Многи независност виде само као привремено решење и надају се да ће доћи до коначног припајања другим албанским територијама", тврди у свом извештају из 2005. чак и Међународна кризна група, истраживачко-лобистичка група која заговара независност Косова.

Међу албанским лобистима свакако је најпознатији бивши амерички конгресмен Џозеф Диогварди, који је позно у животу сазнао да пореклом није Италијан, већ италијански Албанац. Он се уздржава од употребе термина велика Албанија, па и на својој интернет презентацији користи термин "етничка Албанија" кад говори о свом циљу "заштити права Албанаца у свим државама у којима живе". Сличну аргументацију користе и представници Албанаца у Македонији, који на свом сајту приказују мапу "историјске етничке Албаније", уз ограду да "албански политички фактори у Македонији наглашавају интегритет македонске територије и граница". "На овој мапи приказана су подручја око Албаније у којима су Албанци историјско становништво... Намера је да покажемо да Албанци овде живе поколењима, супротно уверењу да су македонски Албанци дошли из Албаније или са Косова", објашњава се.
Званично, отпор евентуалном уједињењу Косова и Албаније и даље је снажан, па се у једној анкети пре две године 90 одсто косметских Албанаца изјаснило за независност, а само десет одсто за унију са матицом. Ситуација би могла да се промени ако Косово добије независност и ако паналбанска осећања превагну над "косоварским идентитетом" који су америчке дипломате безуспешно покушале да изграде у јужној српској покрајини.