Сва лица Лионела Месија

Савремени фудбал суочава се последњих година са сталним изазовом: од силаска Марадоне са сцене он упорно покушава да пронађе новог владара најпопуларније игре, но све углавном завршава на избору између приближно истих играчких вредности какве су Кака, Кристијано Роналдо или Роналдињо. Дуго нема оног запањујуће доброг фудбалера пред којим се плебисцитарно скида шешир на свим тачкама земаљске кугле као што се то некада радило пред Пелеом, Еузебијом, Кројфом... Да ли је претенциозно у овом тренутку рећи да је то Лионел Лио Меси, младић који ових дана држи килограме леда на левом колену после серије насртаја на по мом скромном суду најбољег играча данашњице. Можда и јесте једног чудовишног фудбалског тинејџера рођеног 24. јуна 1987. у аргентинском граду Розарио прерано доводити на фудбалски престо, али оно што разликује овог играча од осталих је раскош фудбалског умећа која се очитава у покрету, потпуно другачијем од комплетног светског играчког персонала.

Иако његово тело, кратке и крвгаве ноге у естетском смислу одбијају заљубљенике фудбала који воле да код фудбалера виде и фугуру какву је некада имао Јохан Кројф, или Милош Милутиновић, Лео Меси данас персонализује играча који ривала претвара у сенку.

Снага дриблинга, обавезно усмереног према десној страни тежишта ривала, за трептај ока Месију даје силину аргентинског гаучоса одраслог на најквалитетнијим чоризо говеђим бифтецима. Та врста фудбалског аргентинског танга Месија и његове противнике стапа у једну целину, па у визуелном смислу имате осећај да аргентински ас попут Дејвида Коперфилда просто пролази кроз противничке играче. Фудбалским речником рекло би се да пролази право кроз човека. Или још суптилније казано: као да гледате аргентински танго и тренутак кад двоје страсних играча безмало постају једно тело. Као да је од пластелина, његово тело ,савија се само је у једном правцу, али он је тако експлозиван и брз да се не може укротити. За све то време тог ритмичког фудбалског плеса, он контролише неколико ствари истовремено што га већ данас, на почетку велике каријере кандидује за једног од најбољих играча које је свет имао: посед лопте, положај противничких играча, распоред саиграча, простор на којем делује и где може да убаци лопту, и као посебну ексклузивност решење које увек задржава само за себе.

Месијев развојни фудбалски пут почео је трауматично. У 11. години лекари су дијагностицирали неадекватну продукцију хормона раста. Лидери Ривер плате нису били расположени да плаћају 500 долара месечно за трошкове лечења, па се у игру убацила Барселона и спортски директор Рексач који је очигледно веома добро знао да се отров чува у малим бочицама. Тако се породица преселила у Барселону, стављајући све породичне амбиције на терет Леа Месија . Није Бог зна колико нарастао после свакодневних хормонских терапија, али је у фудбалском смислу сваки нови тренинг уверавао људе из Барселоне да су добили новог фудбалског Месију. Буквално се прошетао кроз све млађе категорије у чувеном каталонском тиму, потом стигао до другог да би за први тим дебитовао 16. октобра 2004. против Еспањола, као трећи најмлаћи играч у историји клуба тог часа и најмлађи који је икада заиграо у шпанској прволигашкој утакмици. Овај последњи рекорд оборио је Бојан Кркић 20.септембра 2007.године.За репрезентацију Аргентине дебитовао је 17.августа 2005.године против Мађарске.Ушао је у игру у 63.минуту, и после само 43 секунде напустио је терен због ударања лактом противничког играча који га је вукао за дрес. Напустио је терен у сузама.

На Светском првенству у Немачкој дебитовао је против Србије и тако постао најмлађи играч у историји Аргентине. На утакмици шпанског Купа са Хетафеом постигао је два гола, један клониран Марадонин из 1986. Претрчао је са лоптом 62 метра, обишао шесторицу играча, дао гол из сличне позиције и прославио га код корнер заставице као Марадона 21 годину раније. Касније, против Еспањола постигао је сличан гол познат као Марадонина "божија рука". Марадона га је прогласио за свог наследника. Оставимо за тренутак већ богату биографију младог Аргентинца, отиђимо мислима на терен и представимо себи како то изгледа када имате лопту у поседу , око вас најмање пет играча на неколико квадратних метара, исто толико саиграча, а ви у тренутку морате пронаћи најбоље решење.Није једноставно, сложићете се.

Оно што телевизијска слика дочарава јесте Месијева интелигенција. Он, као нико други поседује способност фудбалког препознавања ситуације, и попут шахисте за неколико секунди избацује неколико комбинација. Она за коју се одлучи битно се разликује од конфекцијског поимања фудбалске игре, и зато је Меси завредио да га шпанска штампа прозове Месидона, а да Барселона за њега одреди обештећење од читавих 15о милиона евра. Или тридесет више него за Роналдиња.

Тешко је разумети те спектакуларне дриблинге, иао су они у великој мери клиширани и предвидиви. Али у овој чињеници крије се још једна од препознатљивости генијалних људи. И Кејт Мун, бубњар Ролингстонса ударао је палицама тако да се свим бубњарима чинило како и они могу тако. Али сви су код првог ударца у бубањ знали да такав звук производи само славни музичар. Меси не показује за сада неку разноврсност али метафизичко објашњење његове игре јасно указује да је реч о атлети чије је ментална снага у сразмери са разумевањем комликованих решења које фудбал у суштини носи у себи. Такву синтезу поседовао је Марадона .Савремени фудбал, сувише брз и атрактиван веома често захтева и несвесне одлуке, што заправо и одваја поједине играче од огромног броја оних који би желели да ућу у фудбалске алманахе. Меси игра често на нивоу несвесних физичких реакција, али су му завршни ударци према голу или асистенције до крајње мере рационализовани и практични. Једино што до сада није успео је да избегне фудбалске гладијаторе, који патолошки кидишу на највећу фудбалску звезду с почетка новог века.